Српски Покрет Двери - Лого
Search

3. ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ

У члану 18 Закона о локалним изборима, децидно је речено да на изборима могу учествовати регистроване политичке странке и коалиције регистрованих политичких странака. Потпуно оправдано на изборе могу учествовати и групе грађана.

     Али шта је све ту спорно?

     Прво, странке морају бити регистроване. То је веома озбиљан посао и опсежна процедура. Захтева пуно времена, рада и не баш малу финансијску подршку. Услови и правила су веома строги. На другој страни су групе грађана које равноправно учествују у изборној трци. Њима не треба ни програм, ни статут, па ни чланство. Те групе грађана могу се формирати и по расписивању избора.

     То се злоупотребљава тако што се формирају лажне, аветињске и наменске листе, а и у циљу обмањивања гласача и „прављења гужве“. Ако ништа друго, зар не би било поштено да постоји барем неко временско ограничење. Рецимо, да су те групе грађана формиране – регистроване најмање 3 месеца пре избора.

     Друго, намеће се логично питање. Ако је странка регистрована, а за то треба најмање 10.000 потписа, функционише и активно се бави политиком у складу са свим законским одредбама, има своју страначку структуру, конкретно свој огранак у дотичној општини (одбор, повереништво, организацију…) зашто мора да прикупља потписе подршке за учествовање на изборима? Исто важи и за републичке изборе.

     Проблем је што се код нас на заобилазан начин и мутним радњама може регистровати странка – крађом мандата у републичком парламенту. Странка која и није учествовала на изборима, чак и није постојала у време избора, придобијањем одбеглих посланика неке друге странке, постаје парламентарна. Потом се једноставно, без икаквих финансијских трошкова и труда, уписује у регистар политичких странака.

     Преседан је била 2010. година и формирање управо сада владајуће и највеће Српске напредне странке. То је тада било супротно одредбама закона, потом је закон промењен. Рецепт су нажалост преузеле и користиле многе друге новоформиране странке у последњих десет година.

    Треће, у овом члану морало би да буде прецизирано и ко и како може пријавити листу странке националне мањине за локалне изборе. Најједноставније је да се одреди праг – проценат колико припадника националне мањине треба да живи на територији дотичне општине (резултати последњег пописа) да би се могла пријавити листа странке националне мањине.

     Такође сасвим је нормално да носилац ове листе мора да буде припадник дотичне националне мањине. Мислим да је крајње смешно да на изборе иде листа националне мањине која нема ни једног свог припадника међу становништвом, или пак незнатно мали број. Чије интересе они штите?

    Четврто, кад смо већ код носиоца листе. Изборни закони по овом питању такође имају једну огромну нелогичност, која служи извргавању демократије руглу. А то је могућност да се за носиоца листе може одредити било ко. Он не мора ни бити кандидат на листи. Не мора бити ни из те изборне јединице. О каквој неправилности се ту ради довољно је да се сетимо да сви који потписују подршку кандидатима на изборној листи, њих од 200 до неколико хиљада морају да докажу своје бирачко право. Чланови бирачких одбора, њих неколико хиљада такође, као и стотине хиљаде до милион бирача морају бити уписани у бирачки списак у изборној јединици где гласају. Само носилац листе за коју ће бирачи гласати, не мора. Aпсурд зар не?

    Уместо демократије градимо култ личности. Иза тог и таквог култа крију се локални шерифи, кабадахије и сви други анонимни локални политичари, који из само њима знаних разлога, не смеју у своје лично име да стану на црту противкандидатима.

     Треба ли да сумњамо да ће на најављеним лажним изборима, на пролеће ове године, носилац свих листи СНС-а опет бити Александар Вучић?

Наставиће се …

Медијски тим, ОО Двери Горњи Милановац

Фото: osecina.com

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: