Вратити ауторитет и социјални статус учитељу, наставнику и професору и ослободити образовни систем од политике и партијских кадрова

*Текст је део серијала ауторских текстова у оквиру рубрике “Политички угао” у којој политичке партије и покрети образлажу своје програме и решења.

 

Нагомилани вишедеценијски проблеми

    Образовни систем у Србији је у дубокој кризи која се огледа у концепцијском, финансијском, организационом и кадровском плану, а као последицу има пад квалитета образовања на свим нивоима (од предшколског и основног, преко средњег, до високог).

Данас се суочавамо са низом нагомиланих проблема, а само неки од њих су политизација образовног система, нејасна и недоследно спроведена Стратегија образовања до 2020. године, преобимни и нереформисани наставни програми и садржаји, положај просветних радника, урушене образовне институције лажним дипломама и докторатима, као и читав образовни систем који је изгубио углед, како у земљи тако и у иностранству.

Родитељи једва одвајају за уџбенике, а наставници већ деценијама указују на застареле програме, ниске плате и бројне друге проблеме с којима се суочава просвета

Колики је раскорак између реалних проблема образовног система и надлежног министарства, најбоље се види у скорашњим изјавама министра просвете, науке и технолошког развоја М. Шарчевића, најавивши технолошке новине у просвети – роботе, виртуелну реалност и холограмске пројекције наставника. Реалност је далеко другачија јер су у неким школама још увек у употреби пољски тоалети, нема топле воде, тоалет папира, сапуна, школе прокишњавају, немају регулисано грејање, немају фискултурне сале… Родитељи једва одвајају за уџбенике, а наставници већ деценијама указују на застареле програме, ниске плате и бројне друге проблеме с којима се суочава просвета. Овде је заправо реч о још једној иновацији надлежног министарства које нема ни снаге ни воље да се бави реалним проблемима образовања у Србији и да их решава.

 

Нови концепт велике матуре и јединствени образовни број ученика

    Осим што није остварено, а предвиђено је Стратегијом развоја образовања у Србији до 2020. године да средњошколско образовање до ове године постане обавезно, Министарство просвете, науке и технолошког развоја променило је и начин завршетка средњег образовања и по том концепту полагање велике матуре планира се за школску 2020/21. годину, а завршног испита за текућу школску годину. Када се има у виду како је спроведена мала матура у основним школама, тешко је веровати да се могу обезбедити регуларни услови за полагање велике матуре у целој земљи. Посебан проблем је што се овај нови концепт полагања односи на ученике који су наставу пратили по старом плану и програму, док се нови концепт полагања матурског испита усклађује са реформисаним програмом. Такође, оно на чему се сада посебно инсистира јесте дуално образовање које није ни било део ове Стратегије, а сада је уведено у средње школе и у високошколско образовање, што се предвиђа Законом о дуалном образовању у високом образовању.

Ускоро ће у скупштинску процедуру ући и Закон о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања којим се предвиђа увођење јединственог информационог система просвете (ЈИСП) у коме ће се сваком ученику доделити јединствени образовни број (ЈОБ) који ће осим општих података о детету садржати све информације везане за његово формално и неформално образовање.

Да ли ће овај систем угрозити приватност наше деце и бити подложан злоупотребама, видећемо од марта текуће године. Неки родитељи сматрају да је ово својеврсно „чиповање“ наше деце и оштро му се противе. Чињеница је да држава све више осмишљава системе за праћење и контролу грађана, а сада то преноси и на децу.

 

Системска решења и изазови модерног времена

    Нашем друштву је неопходан дугорочно стабилан образовни систем као темељ успешне државе и развоја друштва. Да бисмо то постигли, морамо се озбиљно позабавити системом образовања и васпитања, одредити приоритете, вратити критеријуме и квалитет на свим нивоима образовања, имајући у виду целокупан друштвени контекст који је потребан за спровођење једне такве стратегије.

Вратити ауторитет и социјални статус учитељу, наставнику и професору и ослободити образовни систем од политике и партијских кадрова. Од закона, преко прописа и правилника омогућити људима од струке да уведу ред у образовање, преиспитујући низ донетих одлука као што је болоњска реформа високог образовања, дуално образовање, превелика овлашћења која имају директори школа, увести платне разреде, као и низ других појединости на које се чека већ годинама, а чију реализацију обећава сваки нови министар на почетку свог мандата.

Испитати дипломе свих запослених у јавном сектору и тако допринети враћању поверења у наш образовни систем и угледа нашим образовним институцијама. Урадити реформу образовних програма и садржаја која није преписана из неке од скандинавских земаља, већ анализирати реално стање нашег образовног система и дати решења за проблеме са којима се суочавамо. Једносменски рад, бесплатни уџбеници, смањење броја ученика у одељењу, само су још неке од новина које су нам много потребније од холограмских наставника и робота у настави.

 

Гордана Маринковић Савовић, председник Савета за образовање и науку Српског покрета Двери

 

Извор: талас.рс