Ускоро ће у скупштинску процедуру ући и Закон о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања којим се предвиђа увођење јединственог информационог система просвете (ЈИСП) у коме ће се сваком ученику доделити јединствени образовни број (ЈОБ) који ће осим општих података о детету садржати све информације везане за његово формално и неформално образовање.
Овај нови информациони систем просвете имаће чак осам различитих регистара података, о којима ће бринути Министарство просвете, науке и технолошког развоја уз подршку службе Владе која је за то надлежна и чуваће ове податке у државном центру за чување и управљање подацима. Знајући све ово рекло би се да родитељи, запослени, ученици и сви остали укључени у процес образовања немају разлога за бригу. Али, знајући како се чува ЈМБГ грађана, односно, како се не чува и често злоупотребљава, слично се очекује и са овим бројем, за који стручна јавност већински сматра да је непотребан поред већ постојећег ЈМБГ броја сваког грађанина. ЈМБГ би могао да се користи у јединственом информационом систему државе и имао би заједничке податке дистрибуиране по областима и тада би један број био довољан и за образовање, здравство, банкарске услуге и друге области. Уместо неког сличног решења, држава уводи нови број називајући ово највећом реформом нашег образовног система деценијама уназад. Ово се не може назвати реформом, већ је у питању имплементација новог информационог система, док је реформа нешто сасвим друго.
Новина коју ће овај систем увести јесте и повезаност са Централним регистром обавезног социјалног осигурања, а премијерка наше Владе је похвално говорила о систему истичући да ћемо тако сагледати и потребе привреде као и колико студената након завршених студија чека на посао. Овим податком би свакако требало да располаже Национална служба за запошљавање, којој се издвајају прилична средства за спровођење стратегије запошљавања, али и без њихових података и овог информационог система, тај податак је више него очигледан. Млади свакодневно одлазе у иностранство тражећи посао и уређен државни систем који би их као свршене лекаре, професоре, инжењере, упослио и омогућио оснивање породице и професионалну каријеру. О томе како зауставити одлазак младих и нормализовати државу, требало би да мисли премијерка и ова, већ одлазећа Влада, али сведоци смо да је ова власт управо највећи узрок свему томе.
Систем ће омогућити, како надлежни истичу, да ће се тачно знати колико је држава уложила у сваког ученика, односно студента и колико се од тог новца вратило у државну касу кроз порезе и доприносе. Да ли ово значи да ће држава тражити да се врате уложена средства у образовање детета и да образовање више није бесплатно? И шта тачно држава улаже у образовање када уџбеници нису бесплатни, спортске активности нису бесплатне, ученици немају ужину коју им обезбеђује држава…листа је подугачка.
Да ли ће овај систем угрозити приватност наше деце и бити подложан злоупотребама, видећемо од марта текуће године. Неки родитељи сматрају да је ово својеврсно “чиповање“ наше деце и оштро му се противе. Чињеница је да држава све више осмишљава системе за праћење и контролу грађана, а сада то преноси и на децу. А када би највећи проблем просвете био попис ученика, не бих ни реч рекла на ову тему. Међутим, реч је о још једној иновацији надлежног Министарства које нема снаге ни воље да се бави реалним проблемима образовања у Србији и да их решава.
Гордана Маринковић Савовић, председник Савета Двери за науку и образовање