Пажљиво посматрајући трајање напредњачке власти у локалу свих ових година намеће се само једно размишљање, да ту нема ни “О” од одговорности и транспарентности. Вођени суманутим унутарпартијским борбама за додворавање вођи, потпуно су заборавили да грађани траже нешто друго, а то је здрав живот са перспективом.
Инвеститори у нашој средини су бирани само по једном критеријуму, што више заграбити из државне касе. Сасвим логично јер је тако био загарнтован одређени проценат “заслужнима” по завршеном послу. Други критеријуми нису били битни, а брига о еколошким стандардима никоме није била ни на крај памети.
Зашто би? Па ми и онако узимамо све те прљаве технологије са Запада, које они избацују из свог дворишта. Уосталом председник се и сам тиме хвали. Једна од таквих инвестиција је била и топионица која је стигла у наш град. Одређене неформалне групе су се мало буниле у почетку, па потом ућутале. Главни загађивач у граду је наравно баш то постројење. Сремска Митровица је стигла на најужи списак загађених градова у Србији.
Цела ствар ипак добија други ток ствари у правцу, да ли може бити горе? Може. Променом власничке струтуре. Некоме расту апетити и у договору са локалном самоупрвом гради још три пута већу фабрику поред постојеће са толико већим капацитетом. Логиком ствари загађење ће бити максимално али сад са много већим интензитетом и са драстичним последицама по здравље људи.
Секундарни проблем треба посебно напоменути, да у околини пар десетина километара нећемо моћи да говоримо о узгоју здраве хране с обзиром да се ради о најплоднијој земљи која то више неће бити и због отпада који негде треба сместити?
Не треба бити много паметан и констатовати да су “клали вола за кило меса”. Штета у аграру, у Срему ће бити немерива гледано кроз призму ратарске, повртарске и воћарске производње, које ће доживети дебакл у пословима извоза. Сведоци смо и констатације министра да немамо довољно квалтетну пшеницу. Због чега? Одговор се намеће сам. Посао око ГМО култура нисмо завршили јер сремскомитровачки парламент ту декларацију никад није изгласао, а већ смо добили нови проблем.
Да сведемо ову причу на следећи закључак. Локална власт очигледно није дорасла овим изазовима, а није ни била способна да доведе чисте технологије у нашу средину. И поред овог “златног доба” ипак доживљвамо масован егзодус грађана у друге земље, сада не само због малих зарада, него и због све веће загађености животне средине. Здраворазумски констатујем добили смо “златно доба“ док нам прети еколошка бомба.
Игор Скуратовић, председник ГрО Двери у Сремској Митровици