Пре неколико дана (26. септембра ове године), градоначелник Новог Сада Милош Вучевић​ је, гостујући на РТ Војводина​ у емисији која је трајала​ 40-ак минута, више од 20 минута говорио о Лиманском​ парку и одговарао на оптужбе новосадског Савеза за Србију које су претходних дана упућиване градским урбанистима. Чињеница је​ да је град​ великом градњом спао на мање од 5% зелених површина, а неки прописани светски стандарди износе око 20%.

Чињеница је да се​ немилице бетонира, гради, углављују се зграде где год је то могуће , нарочито у центру где инвеститори зарађују енормно по цени квадрата, а све уз помоћ градских власти , које им сталним мењањем урбанистичких планова омогућавају да се зида где се пожели и где је добра зарада.

Наиме , СЗС у Новом Саду​ је, 21. септембра ове године у Лиманском парку, организовао Трибину на отвореном где су поред мене као представника Савеза говориле Ивана Кртолица и Мирјана Милорадов, обе врхунски стручњаци​ у области екологије.

​ Тема Трибине​  је била Предлог Скупштине града о генералном регулационом плану​ Лиманског парка, којим се предвиђа изградња угоститељског објекта у парку површине​ 300м2 као и једне саобраћајнице​ дуж моста Слободе, а  што би представљало девастацију самог парка , као и угрожавање еколошке оазе, једне од мало преосталих у самом граду.

Градоначелник је у ову емисију дошао​ добро припремљен са хрпом папира и разних пројекта , истурајући свесно себе, како је рекао, као мету критике од стране опозиције  јер се​ урбанисти нелагодно осећају да јавно одговарају на питања грађана, пошто су то људи од струке и не баве се политиком. Како ли је то само зазвучало у ушима многих​ грађана који знају врло добро како се данас запошљава у јавним предузећима и установама.

Зато се лично Градоначелник свесно „жртвовао“ да у емисији, јавно, и подробно објасни оно што су управо стручњаци требали , пошто нису политичари.

​Као прво, у излагању је било видно да је из плана волшебно нестао предлог нацрта о предвиђеној саобраћајници, што је добро ако је то последица​ критике опозиције .

​ Као друго, Градоначелник је у емисију​ донео планове неких великих паркова​ широм света, па чак и из Бања Луке. Указујући на потребу зидања угоститељског објекта​ или кафане (шта је тачно у питању​ још се не зна ) од 300м2 у Лиманском парку, навео је примере​ постојања сличних објеката​ на локацијама разних великих светских паркова , са све​ њиховим пројектима​ које је донео у емисију. Све је то дивно, али за неупућене: Sacher​ парк у Јерусалиму, који је навео као пример за то, површине је 40 хектара , а Хајд парк у Лондону је величине 140 хектара , док наш мали Лимански парк има свега 13 хектара и чија је зелена површина већ битно смањена бехатон стазама , скејт парком итд.

Од места где је предвиђена изградња тог објекта , на малој удаљености , налази се неколико кафића и предвиђа их се још изградњом нове “Кинеске четврти’.’ Па ево да кажемо и да постоји пракса у свету​ да се у парку сагради неки објекат типа одморишта или посластичарнице, али овај који је градска власт предвидела​ не би никако смео бити већи од 100 м2 са тачно јасно дефинисаном наменом, без замагљених делова. Биће веома интересантно​ видети ко ће бити инвеститор тог објекта​ и под којим условима​ ће добити дозволу за градњу.

Треће питање је зашто баш сад , уочи избора, Град одлучује да се прикључи породици Зелених градова, а није то учинио пре 7 или 3 године? Сада када је фактички уништена огромна база зеленог катастра, који би требало у будућности тачно уобличити и дефинисати, баш пред изборе Град се одлучио да буде зелен – како дволично.

Али нећемо вам олако препустити уигране инвеститорске комбинације где ће грађани Новог Сада и њихово здравље и хуман живот у граду бити главне жртве те игре.

​Дајте нам Хајд парк Градоначелниче, па ево Вам, зидајте кафану од 300м2, немамо ништа против!

 

Ивана Стојановић,

ГрО Двери Нови Сад