Бојкот избора је легално и легитимно право сваке политичке странке као вид политичке борбе. Нису само избори вид политичке борбе. Посебно, ако фер и поштени услови за одржавање избора нису испуњени. Да ли ико мисли да Двери и уопште СЗС не би ушли у парламент након тих и таквих избора и имали значајан број посланика, ако би одлучили да на те изборе изађу?  

Власт се плаши бојкота избора, јер ако велики део гласача тренутне опозиције не изађе на исте и када немали број гласача који годинама уназад не гласа јер је презасићен од избора, онда ће се доћи до правих бројки. Многи режимски политички аналитичари говоре да је неизлазак на изборе тзв. политичко самоубиство и покушавају да на тај начин додатно осујете утемељен план озбиљне опозиције. Бошко Обрадовић је у праву када каже да је ово политички маратон и да предстоји дуга политичка борба са овим режимом. Притисци због бојкота избора су огромни у виду спиновања медија против неких лидера опозиције. Медијска сатанизација лидера Двери као наводног фашисте, насилника, љотићевца…итд. је невероватна и представља вид прљаве политичке кампање против овог човека. Само остаје нејасно зашто режим ово ради кад Двери неће на изборима учествовати. Да ли желе да овим клеветама и увредама на рачун Председника Двери натерају гласаче да изађу на изборе? Тешко. Двери се данас свесно жртвују да не буду парламентарна странка и бојкотују изборе,  јер знају да се ова жртва мора принети да би сутра Србији било боље.

Овај народ и гласачи никада не смеју да забораве неке ствари у вези са поступањем овог режима када буду доносили одлуку да ли ће гласати на овим несретним изборима.

Бриселски споразум представља покушај ове власти да заврши  косовску бајку, уништи мит о Косову и Метохији и боју на Косову равном. Овом правном наказом од споразума прекршен је Устав Србије и нанета је несагледива последица Србији и српском народу. Ово је правни акт и као такав обитава у нашем правном систему на перфидан начин производећи опасна правна дејства. Наравно да се тиме крши и Резолуција 1244 СБ УН, али  режим рече да се то односило на СРЈ која више не постоји, намерно заборављајући да је Србија правни следбеник те државе.

Притисак извршне власти на Уставни суд  је био невероватан тада када је исти требало да расправља о  уставности и законитости овог Бриселског чеда и чуда. Пре него што је до одлуке дошло, СНС и СПС изјављују да је у питању  политички акт, а не правни акт, те да нема никакву ингеренцију Уставни суд да о томе одлучује. Након тога, овај суд доноси одлуку по жељи властодржаца уз издвојено правно мишљење неколико судија који су се оградили од ове срамне одлуке. Том одлуком Уставни суд је престао да постоји и одржано је опело над владавином права у овој земљи, јер се као највиша правна инстанца огласио ненадлежним за једно од најважнијих државноправних питања.

Следећи СНС и СПС корак је учествовање Срба на изборима у лажној држави Косово и давање легитимитета опет Бриселском споразуму. Ускоро ће се укинути и те таксе на робу које су уведене Србији од стране Приштине и биће то још једна у низу квази победа овог режима у Београду, а као компензација за учествовање Срба на тим изборима.

Не може се искључити ни унификација БиХ, као последица опстанка овог режима на власти.

Аутокефалност Цркве и одвојеност Цркве од државе је нешто што је и Уставом загарантовано.

Одликовањем Председника од стране Патријарха се неке ствари доводе у питање. Да ли је Председник овим путем постао и Поглавар СПЦ, те да ли величањем његовог лика и дела од стране Патријарха долазимо до сазнања да је утицај Председника у СПЦ у ствари одлучујући?

Такође, желим да верујем да Србија никада неће бити део глобалног друштвеног пројекта нити екуменизма.

Размислите о свему овоме када будете одлучивали о бојкоту избора.

Будимо стрпљиви. И паметни.

Како рече Свети Владика Николај Велимировић…нестрпљење није супротност стрпљењу већ мудрости.

Будимо мудри.

 

Михаило Лакчевић

Адвокат из Београда

Члан Двери