Да се разумемо једном и заувек, свако ко у напаћеној и убијаној Србији олако потеже за етикетама фашиста, нациста и сл. не мисли добро ни њој ни њеном народу. После најновије медијске хајке на Двери и Бошка Обрадовића, настављамо борбу још јаче и јединственије. Другачијих мишљења има и у Дверима, и код нас постоје људи који се не слажу увек са одређеним стварима које Двери раде, али такве ставове никада не износе у јавност. Неправда и немар према држави, небрига за будућност и непоштовање предака су нам одувек били најјачи покретач и мотив за јединство и борбу до коначне победе.
За неколико дана Српски покрет Двери обележава 21 годину постојања и исто толико борбе за слободу и истину. Двадесет једну годину Бошко Обрадовић са својим саборцима указује на проблеме у друштву, тражи права решења и праве људе да се у ту заједничку борбу укључе. Лични интегритет, посвећеност и храброст, али изнад свега чињеница да Двери и Бошко Обрадовић једини на политичкој сцени нису НИКАДА БИЛИ НА ВЛАСТИ, све чешће код политичких такмаца изазива нервозу и страх. Неминовно је да Двери, које годинама не посустају у борби против издаје и продаје државе, борби за Србију која ће бити пријатељ породице, ускоро преузму полуге власти и Србију уведу у мирнију фазу у којој млади остају и имају чему да се надају.
Нажалост, ових дана чак и поједини чланови Савеза за Србију, којима је јасно да је кључни носилац бојкота управо Бошко Обрадовић, покушавају да га блате, критикују или глуме миротворце, износећи сумњу у успех бојкота. Без обзира на то какве су им побуде, због чега одступају од заједнички усвојених одлука и покушавају већ прилично агресивно да спрече бојкот, они свесно праве штету на опозиционом фронту и иду на руку режиму. Неспорно је да им је обезбеђен и загарантован медијски простор, да га режимски медији обилато нуде свима који пристају да сатанизују Двери, а породичног човека Бошка Обрадовића гурају у калуп који му је смислио неко ко га је препознао као покретача позитивних промена у Србији. Више се о Бошку пише протекла два дана него када је покрет Двери увео у парламент, када је пред Вучића стао уочи седнице о Косову и Метохији са поруком „Данас издаја, сутра робија“, откривао афере, наводио аргументе, имена, узроке. То за режимске медије није било интересантно, јер је истина.
Двери ће, док је год то могуће, чинити све како би Савез за Србију опстао, јер нама предстоји бојкот избора, једини излаз из пропасти Србије. Нећу наводити имена свих лажних бораца за бољу државу. Препознаје их народ, пуна су им уста демократије, а џепови лако стеченог новца.
Формирањем Савеза за Србију преузели смо огромну одговорност за спас државе, за окупљање опозиције и каналисање вишедеценијског незадовољства грађана, које последњих година кулминира. Што је за нас из Двери најважније, и у Савезу за Србију остали смо непромењени у идејном смислу, доследни програму који смо понудили грађанима ступањем на политичку сцену, без компромиса. Нисмо ћутали на неправду и нисмо узмицали од великих изазова.
Што се спорног твита Бошка Обрадовића тиче, тумачим га као обраћање не једном човеку, већ једној погубној епохи српског народа. Рекла бих да му се Бошко Обрадовић и обратио као представнику те вишедеценијске погубне политике, укључујући и комунистички терор, а нипошто са намером да вређа његову личност. Господин Мићуновић и истомишљеници се често позивају на „суочавање са прошлошћу“. Управо суочавањем са сопственом прошлошћу и делима они могу користити себи и Србији. Не постоји метла која би могла да очисти Србију и камуфлира катастрофу која је остала након владавине разноразних „демократских“ и „патриЈотских“ снага.
Ми из Двери се своје прошлости не стидимо. Тамо пише да никада нисмо били на власти, да смо остали верни тековинама славних предака и косовском завету, да смо довољно млади и стручни, одговорни према својим потомцима.
Знамо ко смо и шта нам је циљ – Србија у којој се живи спокојно, слободно и достојанствено.
[ngg src=“galleries“ ids=“97″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]
Марија Јањушевић, народни посланик Двери