Усвајањем у Скупштини Закона о важењу уредаба које је Влада уз супотпис председника Републике донела за време ванредног стања, власт у овој земљи покушава да конвалидира све незаконито и противуставно учињено или неучињено за време иначе противуставног ванредног стања.

Овим Законом посебно се предвиђа да ће се на учиниоце прекршаја прописаних уредбама учињених за време ванредног стања примењивати одредбе тих уредаба и након укидања ванредног стања. Сам овај закон је неуставан, јер кад одлуку о ванредном стању донесу председник Републике, Народне скупштине и Владе, Народна скупштина ту одлуку потврђује у року од 48 сати од њеног доношења, односно чим буде у могућности да се састане.

Такође, кад мере којима се одступа од мањинских и људских права није прописала Народна скупштина, влада је дужна да уредбу о тим мерама поднесе на потврду Народној скупштини исто у року од 48 сати од њеног доношења, односно чим буде у могућности да се састане. Како трио Вучић – Гојковић – Брнабић није то учинио у оба случаја у року од 48 сати, ова њихова одлука не важи због тога јер је рок пропуштен. Што се тиче немогућности да се Скупштина састане, излишно је о томе говорити. Итекако је могла, а који су разлози што се састала тек после 50 дана, о томе је више пута указивано.

Ниједан озбиљан Уставни суд неће дозволити уставност и законитост оваквог накарадног закона којим се конвалидирају ове несретне уредбе и кажњавање по овим уредбама. Видећемо какав је Уставни суд Србије. За сада је пао на испиту у неколико наврата.

Ових дана смо чули челнике полиције да је поднето 113 захтева за покретање прекршајног поступка, јер су у време полицијског часа кршили одредбе уредби. Од тог броја, 57 особа јер је изражавало незадовољство у време пандемије због лупања у шерпе и поклопце, а преосталих 56 због паљења бакљи. Исто тако за полицију било је кључно за покретање поступка да је то рађено на јавним површинама.

Резултат је да је један више који подржава опозицију добио захтев за покретање прекршајног поступка од овог што подржава власт.

Колико је познато, лупање у шерпе се није вршило на јавним површинама.

Овде је спорно по ком правном и чињеничном основу су ови људи који су лупали у шерпе постали окривљени.

СНС бакљада по крововима стамбених зграда у Србији је по Министру и Директору полиције прекршај који се односи на кршење полицијског часа у ванредном стању. Да им помогнемо у овој правној заврзлами, предлагањем две солуције.

Једна је да се захтев за покретање прекршајног поступка поднесе због прекршаја из члана 17. став 3. Закона о јавном реду и миру који предвиђа кажњавање за паљење пиротехничких производа нарушавањем јавног реда и мира или угрожавањем сигурности грађана за које је предвиђена казна затвора ако је учињена у групи од три и више лица и то у трајању од 30 до 60 дана.

Друга је кривична пријава због извршења кривичног дела изазивање опште опасности из чл.278. КЗ који предвиђа радњу извршења пожаром, поплавом … или каквом другом општеопасном радњом или општеопасним средством и изазивањем опасности за живот или тело људи или за имовину већег обима. Општа формулација обухвата и предузимање других општеопасних радњи или употребу општеопасних средстава и може се односити на врло различите радње и средства. То могу бити и пиротехничка средства – бакље и сл.

Потребно је да постоји последица у виду опасности за живот и тело станара тих зграда на чијим крововима су паљене бакље. То је општа и конкретна опасност што значи да је нпр. наступила према индивидуалном неодређеном броју лица. Та опасност је изазвала реалну могућност да дође до повреде заштићеног добра. За основни облик извршења овог кривичног дела предвиђена је казна затвора од шест месеци до пет година и новчана казна.

 

Адв. Михаило Лакчевић

Члан Српског покрета Двери

Фото: Н1