Валентин Инцко, високи представник БиХ предложио је ових дана измене КЗ-а БиХ које предвиђају да се уведе забрана негирања геноцида и кажњавање негирања истог.
Представници Републике Српске су због тог његовог чина у бојкоту рада заједничких институција БиХ. Јединство Срба у Републици Српској по овом питању није квалитетно заштитнички испраћено од стране представника извршне власти у Србији. Власт у Србији ћути или се млако оглашава у вези са подршком Србима у Републици Српској по питању ових накарадних измена КЗ Босне и Херцеговине.
Поставља се питање зашто СНС-СПС коалиција ћути или се млако оглашава? Ево објашњења. Владајућа коалиција се тако понаша, јер је и сама 2016. године увела ово кривично дело.
Тачније, Законом о изменама и допунама Кривичног законика (КЗ) Републике Србије 2016. године предвиђен је нови облик кривичног дела „Расна и друга дискриминација“ из члана 387. КЗ који у ставу 5. предвиђа казну затвора у трајању од шест месеци до пет година ако се јавно одобрава, негира или значајно умањује тежина кривичних дела геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, порекла, вере, националне, етничке или државне припадности.
Радња извршења код овог облика овог кривичног дела мора бити предузета на такав начин који може да доведе до насиља или до изазивања мржње према групи лица или члану те групе.
Објективни услов инкриминације јесте да су ова кривична дела чије се извршење негира, јавно одобрава или чија се тежина значајно умањује утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда. Неки сматрају да је овде реч о сталном Међународном кривичном суду основаном 1998. године на основу Римског статута. По тој логици, под пресудама Међународног кривичног суда се не би сматрале одлуке ad hoc Међународног кривичног суда за бившу Југославију у Хагу – тзв. Хашког Трибунала. Али да ли је баш тако?
Природа овог кривичног дела је потпуно конфузна. Не зна се када се ово тачно кривично дело сматра свршеним, да ли је могућ покушај овог кривичног дела, те која ли је тачно последица код овог кривичног дела.
Који је то начин који може довести до насиља или изазивања мржње и како се то процењује у кривичноправном смислу. Исто тако, како се то значајно умањује тежина кривичних дела и који су критеријуми за тако нешто.
Треба истаћи да је Србија нашла упориште за увођење овог облика кривичног дела, вероватно баш као и Инцко, а то је Оквирна одлука ЕУ 2008 / 913 / ЈНА о борби против расизма и ксенофобије преко кривичног права.
Остаје питање како Србија може да подржи Србе у Републици Српској са било ког становишта по овом питању када је и сама увела овај облик кривичног дела, и то без ичијег наметања, као што је то учињено у Републици Српској.
Михаило Лакчевић
адвокат из Београда и члан Савета Двери за уставна питања, правду и законодавство