Обзиром на застарелост демократских института и потпуно одсуство партиципативне демократије у Републици Србији почев од 1990. године до сада овај текст ће бити осврт на могућа решења која би се примењивала у будућности као и бољу примену тренутних уставних и законских прописа.
Наиме, иако је референдум предвиђен као начин најширег облика учешћа грађана (партиципације)у вршењу државне власти, исти се у пракси скоро уопште и не примењује.
Наиме, да би се исти примењивао на одговарајући начин потребно је таксативно предвидети у којим случајевима је расписивање истог неопходно, односно у којим случајевима је референдум обавезан.
За успех референдума треба предвидети услове и механизме у вези излазности а који ће се пре свега наслањати на позитивна европска решења која за успех референдума постављају повишене услове у вези излазности затим у вези информисаности грађана у вези са питањем које је предмет референдума.
У том погледу готово идеално решење представља начин на који је Велика Британија спровела референдум о иступању из ЕУ тзв. референдум о Вrexitu.
Треба посебно напоменути да је недостатак непосредне демократије у нашем друштву директна последица командног одлучивања почев од 1945 па до данашњег дана.
Државноправни систем тадашње Југославије промењен је револуционарним насилним путем а затим је успостављена једнопартијска диктатура у којој је питање грађана и њихово учешће у власти био атавизам прошлих времена.
Такође у савременом законодавству треба предвидети и што ширу примену института јавне расправе.
Све ће се то лако постићи изменама позитивних прописа којима ће за читав низ решења које задиру у државноправни суверенитет питања од општег (јавног) интереса бити предвиђено обавезно изјашњавање грађана.
Такође за питања која не спадају у горе наведена треба олакшати услове у погледу предлагача и броја потписника на чије се предлог референдум може расписати или иницирати јавна расправа.
Треба имати у виду да су данашња решења последица такозваних чврстих уставноправних решења чији је циљ управо био да спрече било какву системску промену.
Овим се наравно не задире у горућа питања партиципативне демократије као што је промена изборног система, услов излазности за успех избора те могућност увођења већинског система на локалном нивоу као природне последице начела делегиране народне суверености.
Српски покрет Двери у Прогласу као новој програмској оријентацији залаже се за увођење референдума као облика непосредног учешћа грађана у вршењу власти од републичког до локалног нивоа. Мишљења смо да права демократија постоји једино путем активног учешћа грађана у одлучивању о значајним питањима која се тичу како појединих закона, питања од значаја за локалну самоуправу, тако и политичких одлука. Грађанин се не може изопштити из оквира одлучивања о питањима која су од суштинског значаја за његов живот, али и живот нације, државе. Српски покрет Двери је становишта да се у политички и правни живот уведу разни облици непосредног учешћа грађана као што су, осим референдума, иницијатива грађана, јавна расправа о појединим питањима и сви други видови изјашњавања грађана.
Адвокат Миленко Пауновић
Члан Савета Двери за уставна питања, правду и законодавство