Екологија као патриотизам 21. века подразумева очување животне средине: биљног и животињског света, река, језера, планина, ваздуха и земље. Данас више него икада морамо бити свесни своје земље коју имамо јер друге немамо. Она нам је остављена у аманет од наших предака.
Земља је наше благо, земља је наш потенцијал и земља је наш опстанак. Али тога нису сви свесни. Данас је највећи проблем то што међу нама има и оних који би за ситне новце трговали нашим благом. Некада давно велики Арчибалд Рајс је рекао: „Чувајте се Срби самих себе“. А међу нама се навукло доста лоших људи који би да тргују на штету сопственог народа, зарад својих привилегија.
Зашто данас треба да будемо свесни екологије и заштите животне средине више него икада? Зато што другу земљу немамо и зато што је то услов да опстанемо. Велики корпоративни капитал не зна за емпатију. То су машине за прављење новца и бесомучног искоришћавања радне снаге и ресурса, које не маре о животној околини и штети коју узрокују. Они не знају за отаџбину. Смедерево, Бор, а колико сутра и Лозница су тачке њихове токсичности.
Корумпирани систем је у име нас, малих људи, дао дозволу да нам трују земљу. Ми то не желимо и ми то морамо да спречимо. Пробудимо се. Отаџбина се не брани само пушком као што су је бранили наши славни преци. Отаџбина се брани свешћу и домаћинским односом према природи и животној околини. Загадимо ли ваздух загадићемо и земљу и храну. А без Воде, Земље, Ваздуха и Хране нема нама спаса и Србије.
Милош Божиновић