У мору информација којима смо изложени, а на тему „благостања и просперитета“ у Србији, наилазимо и на све чешће изјаве, како званичника ове државе, тако и разних чланова бројних невладиних организација, на тему положаја деце у Србији, као и „остваривању дечијих права“.

На коментаре и питања забринутих родитеља, шта се сматра „правом детета“, добијамо одговор, најчешће од невладиних организација, да је то „право на живот у породици, право на образовање, право на игру…“ За сваког родитеља у Србији, ова наведена „права деце“ су нешто што се подразумева. У традицији нашег народа је борба за децу, породицу и удобност живљења у породици.

Али, шта нам је донео „неки нови талас“? Услед економске кризе, која је довела до потпуне нестабилности земље, многи родитељи су прнуђени да раде по два посла, што подразумева целодневно одсуство од куће. Деца су усмерена на ТВ, друштвене мреже и у великом броју случајева су ван контроле. А контрола деце је дужност и право родитеља. Само у овом примеру видимо да је истинско право детета, да одраста у породици са свим оним што породица подразумева, угрожено. Изложеност деце изузетно лошем и проблематичном садржају на ТВ програмима, је следећа опасност. Понашање, укус и ставови, сфере интересовања, сада код деце почињу да креирају медији сумљивог квалитета. Обиље насиља и простаклука из разних ријалити програма, брзо се преноси у домове, на улице и у школе. О злоупотреби друштвених мрежа и својеврсним интернет терором над децом, већ је више пута говорено и писано. На интернету је, да се разумемо, пуно корисних информација, али младе некако привлачи и супротност од „корисно“.

О опасностима којима су наша деца изложена, написано је пуно текстова. Организоване су трибине…, али проблем је још увек присутан. Ако би школе у сарадњи са родитељима, не чекајући тренутне надлежне из актуелне владе, узеле на себе одговорност и организацију у већој ангажованости кроз ваншколске активности, секције, спорт, радионице,…можда бисмо направили помак ка заштити наше деце, а самим тим и њихових права. У колико ништа не предузмемо, положај наше деце, као и целе породице у Србији, биће у још тежој ситуацији.

Мирјана Марковић, Женска снага Двери, Нови Сад

Фото: уницеф.орг