Поводом вести, која се појавила у медијима, да је претходних дана школски електронски дневник био, благо речено, пољуљан, морам да наведем неколико информација.
Од самог почетка приче о ЕсДневнику могло се приметити да су њене јаче стране пропаганда и брзина а слабије истина и припрема, што се може закључити и из следећих чињеница.
На обуци за школске администраторе у Крагујевцу, у пролеће 2018, речено и обећано нам је следеће:
- Ви сте међу првих 500 школа које ће увести ЕсДневник после оних које су учествовале у пилот пројекту,
- Све ваше школе ће добити добар и сигуран интернет у свим просторијама и свака школа ће добити онолико уређаја за унос података у Ес-дневник колико јој недостаје и које ћете моћи да користите и за остале потребе школе,
- Све остале школе ће добити ЕсДневник најмање годину после вас и све ће морати да одаберу администраторе који ће проћи обуку као и ви,
- Сви школски администратори ће добити 10% на плату (у новцу или смањењу норме) јер је тако Министарство обећало,
- Систем је сигуран и обезбеђен, чини ми се, троструком заштитом и њему могу приступити само запосленици Министарства просвете и запосленици фирме која је израдила софтвер,
- Добро пазите да ни ви ни ваше колеге не оставите негде на видном месту корисничка имена и лозинке да их неко не би злоупотребио јер се ради о личним подацима који никако не смеју постати доступни особама које нису за то овлашћене.
Годину и по после поменуте обуке ситуација са мном и школом у којој радим је следећа:
- Још нисмо увели ЕсДневник, иако смо колегиница и ја за пар месеци „подигли систем на ноге“ и обучили све колеге како се он користи а увеле су га и школе које нису биле међу оних 500,
- Још увек немамо интернет у свим деловима школе (ни кабловски ни бежични),
- У току школске 2018/2019. године стигао је допис који је упућен свим школама да све школе које желе могу да одаберу наставнике који се бар мало разумеју у ИКТ (а не морају бити ни наставници информатике нити полазници поменуте обуке) и да уведу ЕсДневник,
- Министарство се огласило објашњењем да школским администраторима едукатори на обуци нису добро пренели информацију о повећању плате и да од тога нема ништа,
- Колико је сигуран систем, колико ми наставници а колико радници приватне фирме која је израдила софтвер за овај електронски дневник, нека свако закључи сам,
- Претпостављам да већина колега савесно обавља свој посао али у земљи у којој је могуће да неко „провали“ тест из математике за Завршни испит, да министар финансија плагира докторат, да министар полиције фалсификује диплому факултета и ко зна шта још, ко може гарантовати да ће сви подаци остати видљиви само онима који треба да их виде.
Незадовољан преваром, али и оваквим односом Министарства, поднео сам оставку на место школског администратора а свој труд и рад сам поклонио. Поклонио али не знам коме.
Не знам јер оволика брзина у увођењу ЕсДневника, чак и преко реда, у школе, као и вест, за коју нисам приметио да је демантована, да је министар Шарчевић већ сарађивао са власником поменуте софтверске фирме који је иначе држављанин неке друге државе, пробудила је у мени сумњу да овде нису чиста посла. Ако је већ тако, боље да у њима не учествујем.
Није ми се свидела још једна ствар – потпуно изостављање тзв. папирних дневника и потпуно пребацивање архиве у електорнски облик. Наиме, од 2007. у мојој школи постојао је електронски дневник у коме су били уписани оцене и изостанци ученика, као и евентуалне дисциплинске мере. По мом мишљењу то је довољно за сваког родитеља који не може често или редовно да долази у школу ради добијања информација о свом детету.
Приче о бољој заштити података у електронском облику него у папирном на скровитом месту су приче за оне који не разумеју како функционише рачунарска технологија. Они који су бар мало упознати са преносом и складиштењем информација знају да савремене машине за претраживање у секунди могу да измењају милијарде комбинација разних знакова, бројева и слова и да ниједна лозинка није довољно сигурна а камоли савршена.
О DDoS нападима најбоље могу да сведоче сви опоненти тренутној власти којима су обарани сајтови кад год су објављивали нешто што властима не прија. Можда је најбољи пример Arms Watch.
Закључак: У свој овој фрци и збрци око наметнутог а претходно не расправљеног увођења електронског дневника у школе, неко је добро зарадио, неко се непотребно истрошио, неко је превише бесплатно радио и ради и даље, а неко се и намучио док је учио. А да ли је ученицима и родитељима нешто много боље него пре, просудите сами.
Мирољуб Бјелић, члан ГО Двери,
професор технике и информатике и бивши школски администратор е- дневника
Фото: Screenshot