Српски Покрет Двери - Лого
Search

У данашње време када сваки родитељ води битку да коришћење телефона, рачунара и таблета код свог детета сведе на минимум, спорадично се могу чути приче о увођењу таблета за децу у школама. Уместо тог потенцијалног сценарија, много би корисније за развој детета било штампање уџбеника који би били бесплатни за све основце, а чији би трошак сносила држава.

       Наша земља није сиромашна и итекако би имала средства да омогући бесплатне штампане уџбенике за основце, али то је свакако неизводљиво у време опште и баснословне корупције која је устаљена у садашњем систему. Тренутна власт немилице користи буџет ове земље (у који између осталог спадају доприноси, порези и све остало што сваки грађанин ове земље подједнако плаћа) за своје страначке кампање, промовишући СНС новцем грађана Србије. Уколико би само новац њихових изборних кампања које нелегитимно врше кроз своје државничке функције преусмерили на уџбенике, овај проблем би био решен и имали бисмо бесплатне уџбенике за сваког ученика наше земље. Још уколико би те уџбенике радио наш Завод за уџбенике у сарадњи са нашим домаћим стручњацима цео тај процес би био много исплативији за саму државу, а наша деца би имала квалитетне уџбенике који би се могли наслеђивати са генерацији на генерацију као што је то и некада било.

Не бежећи од чињенице да је дигитализација потребна за развој данашњег детета у складу са духом времена у којем живимо, сматрамо да је она веома корисна као помоћно средство за рад. Дакле, коришћење електронских уређаја у настави, посебно у доба пандемије КОВИД-19, јесте олакшало наставу, али свакако да они морају остати само то – помоћно средство за рад.

Према др Ранку Рајевићу, који се понајвише бавио развојем деце од рођења па до ране младости и који је уједно и оснивач МЕНСЕ на нашим просторима и отац четворо деце, доказано је да употреба рачунара уопште не повећава интелигенцију, напротив. Способности деце и успех који ће постићи су значајно мањи од деце најсиромашнијих земаља које користе класичан метод учења уз добре учитеље. Најбоље резултате на PISA тестовима и највећи успех током студирања постижу деца које користе апстрактно писмо и вежбају асоцијативно размишљање.

Уместо да наставне активности преусмеримо управо на увођење свакодневнг чаза физичке културе и ставимо већи фокус на боравак деце у природи, потенцијалним увођењем искључиво дигитализације фактички би гурали своју децу у некативност, непродуктивност и директно им нарушавали здравље. Приоритет за децу би требало да буде настава у природи, вежбање акомодације очију и решавање логичких проблема а не савијеност врата, седење, гледање предмета на истој удаљености и меморисање он лајн задатака.

И наравно, не треба бринути да ће деца због неувођења дигиталне наставе остати ускраћена за нова сазнања. Дигитална писменост за њих свакако не представља велику мудрост, с обзиром да су се са њом срели још у детињству, а уколико и нису, свакако ће сваки данашњи родитељ уз мало труда моћи све то и сам да их научи.

Нада Гладовић

Савет жена Двери

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: