Да ли је неки хумани „мозгић” умешао своје прсте у овај вирус?

Надмудривање са вирусом – други део

        У претходним недељама смо јасно видели како се наш режим бори (надмудрује) са овим новим вирусом, САРС- КоВ-2 и затрпава нас разним забранама, уредбама, мерама, које најчешће изгледају стихијски, јер поједине мере нису додатно разрађене и промишљене, и више уносе забуну него што уливају поверење у њихову оправданост. Овде не мислим на струку, на епидемиологе и инфектологе који са свог аспекта дају правовремене предлоге, али се чини да нема ко да их на ваљан начин спроведе. Зато се догађа да нам, поред грађана, и све више здравствених радника оболева, да су многи избачени из строја, а знамо да су се они показали као најјача линија одбране. Број особа на респираторима из дана у дан расте, а све је и већи број умрлих. Просечна старост умрлих је око 64 године, а стопа смртности око 2,3%.

За све то време и многе друге државе воде борбу са истим отровом (на латинском „вирус“ значи „отров“), али такође се вредно изучава ова нова глобална претња. Дошло се до значајних сазнања да је овај нови корона вирус најсличнији вирусу који је био одговоран за изазивање САРС пандемије 2002. године.

Корона вируси (КоВ) су чланови велике породице РНК вируса (једноланчана РНК позитивно усмерена) из фамилије ортомиксовириде (ortomyxoviridae), који изазивају респираторна обољења слична респираторним обољењима изазвана другим вирусима. Код људи, ти вируси изазивају благе до умерене инфекције горњег респираторног тракта, као што је уобичајена прехлада.

Међутим, у неколико протеклих деценија избијала су тешка, понекад и фатална, респираторна обољења за која је касније откривено да их узрокују необични хумано-патогени вируси КоВ. За те сојеве је утврђено да су филогенетски, али и генотипски различити од обичних хуманих КоВ, а пренети су на човека, углавном, преко неког домаћина посредника. Тако је потврђено да је у случају пандемије САРС КоВ-1 из 2002. године посредник била азијска мачка, а код МЕРСА из 2012. године, камила. Они су, такође, показивали снажнију вируленцију и брзо прелазили са човека на човека. Док инфекција овим КоВ вирусима најчешће резултује благим симптомима, код одређених индивидуа одговори на вирус умеју да буду знатно озбиљнији. У екстремним случајевима, смрт наступа услед постепеног отказивања респираторног система због оштећења алвеола у плућима.

 

Поређење САРС и КОВИД-19 пандемија

САРС пандемија која се збила 2002. године потекла је из Гвандонг провинције у јужној Кини. Судећи по исказима Светске здравствене организације, КоВ вируси одговорни за обољевање, САРС-КоВ вируси, ширили су се убрзано кроз 29 земаља у југоисточној Азији, где је било потврђено 8096 случајева САРС-а, са 774 смртна исхода. Тренутно актуелна пандемија је превазишла те бројеве. Вртоглаво ширење овог респираторног обољења резултирало је координираним интернационалним залагањем и трудом да се брзо окарактерише етиолошки фактор како би се потенцијално произвеле вакцине и/или терапијски агенси који делују на вирусе и на, за репликацију изузетно неопходне, ћелије домаћина.

                              

Идентификација и карактеризација САРС-КоВ-2

Идентификација и секвенционирање вируса одговорног за КОВИД-19 одредили су да је у питању необичан КоВ који садржи 88% идентичних секвенци као два КоВ-а који личе на САРС, а нађени су у шишмишима. То је сугерисало да заиста потичу из самих шишмиша. Међутим, још увек нема сигурне потврде да се вирус преноси храном, на шта се сумњало, због традиционалног коришћења шишмиша у исхрани неких далекоисточних народа. Након тога, показано је да овај КоВ поседује 79,5% идентичне секвенце као и САРС-КоВ. Геном коронавируса кодира четири кључна структурна протеина: С-протеин (spike protein) који је у саставу „круне”, нуклеокапсид (Н), мембрану (М) и спољашњи омотач (Е). С-протеин олакшава улазак КоВ вируса у циљну ћелију. Он је изграђен од кратког интерцелуларног репа, трансмембранског учвршћења и великог ектодомена који садржи рецептор везан за С1 субјединицу и С2 субјединицу која се спаја са мембраном. Анализа секвенце САРС-КоВ-2 за С-протеин показала је да је она само 75% идентична са САРС-КоВ и САРС-КоВ-2. Међутим, анализа рецептора у С-протеину показала је да већина аминокиселинских остатака важних за везивање тих рецептора била сачувана у истом облику, када се пореде САРС-КоВ и САРС-КоВ-2, што нам говори да КоВ-2 сојеви користе исте рецепторе домаћина за улазак у ћелију као и други поменути. Улазни рецептор коришћен од стране САРС-КоВ вируса је ангиотензин-конвертујући ензим 2 (АЦЕ-2).

АЦЕ-2 рецептор је тип 1 трансмембранске металокарбоксипептидазе, хомолог АЦЕ ензима за који се одавно зна да је кључни играч у ренин-ангиотензин систему (РАС) и циљ третмана против хипертензије (повишеног крвног притиска). Углавном се испољава у ендотелним ћелијама крвних судова и епителу бубрежних тубула. Нови ПЦР тестови (за доказивање овог вируса) су показали да се АЦЕ-2 рецептори налазе и у слузници плућа и гастринтестиналног тракта, па се, зато, код пацијената у клиничкој слици појављује кашаљ, али и тегобе пробавног система. (2)  

Све ове научне чињенице уливају наду да ће се пронаћи прави лек или вакцина против овог вируса, али и отварају многа питања, као што су поменута филогенетска и генотипска различитост овог вируса у односу на уобичајене хумане корона вирусе, тј. да ли је неки хумани мозгић” умешао своје прсте у тај геном, како је вирус прешао са животиње на човека, како је постао тако вирулентан са израженом трансмисијом, да ли ће постати сезонског карактера…?

Али, такође, треба да се запитамо да ли нас, као хришћане, нагриза, можда, још неки вирус? Да ли је то, можда, вирус општег моралног посрнућа, вирус егоцентричности, вирус самољубља, гордости, среброљубља, лицемерја, вирус светске еманципације” и преузимања одговорности за свет, а та одговорност је положена само на људске снаге и могућности и у свом самодовољном индивидуализму се претворила у негативну појаву и отргнула од својих хришћанских корена, од Логоса.