Обраћање проф. др Тамаре Миленковић Керковић, потпредседника Двери на скупу поводом Светског дана породице и Породичне шетње у Београду 15. маја 2021. године.

       Овде смо данас у славу најлепшег што у нама носимо. У славу породице. У најподељенијем друштву у Европи, у земљи са најдубљим јазом између богатих и сиромашних, где се делимо и где нас деле по политичким, идеолошким, верским, националним и многим другим основама, у земљи урушене демократије, разбијене социјалне државе, у земљи отете слободе и људских права, у земљи фасадних институција и прегажене правде, једино што је још остало да не буде предмет подела су наше породице. Породица је изворна заједница, старија од територије и нације и старија од државе. Снага нације и снага државе почивају на интегритету породице. Породица је траг који нас води до предака – да не заборавимо ко смо али је породица и мост који нас води ка будућности наше деце. Све наше наде, сва наша вера и наша љубав имају један циљ – да се умножимо и да наша породица продужи наш живот.  

[ngg src=“galleries“ ids=“405″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″] 

Обраћам вам се као професор Универзитета који одлично зна са колико је страна породица у Србији угрожена. Данас се и у свету води „крсташки рат„ против породице. И на глобалном плану али и овде у Србији као да се против породице све заверило. Породица је дошла под удар корпоративног тоталитаризма, у коме је профит све а човек претворен у атомизираног потрошача лишеног заједнице. Кредо „Трошим, дакле постојим“ доводи до огромног отуђења, до умирања традиционалних и породичних вредности. Отуда и суноврат образовања, отуда суноврат солидарности, отуда уништење природе, отуда општа равнодушност према несрећи других људи. А тога у Србији никада није било. Сиромаштво додатно продубљује кризу породице, а у Србији је сиромашно 40%  становништва. Криза породице тресе темеље друштва.

Обраћам вам се и као потпредседник Српског покрета Двери, а ми породицу стављамо у центар друштвене заштите. Читав Програм Двери окренут је породици, али не само породицама са више деце, већ и породицама самохраних родитеља, бездетним породицама, самачким и старачким домаћинставима, породицама на селу, породичним фирмама. Србија мора постати ПРИЈАТЕЉ ПОРОДИЦЕ. У будућој Србији квалитет свих закона мора се мерити доприносом породици као највишој вредности. Због тога сва деца морају имати дечији додатак, а деца из сиромашних и осетљивих категорија и 50% већу накнаду од остале деце, свој деци морају се обезбедити бесплатни уџбеници и бесплатан оброк у школи, средњешколско образовање мора постати обавезно, свако дете након пунолетства мора имати државну стипендију за образовање, као што здравствена нега све деце мора бити бесплатна, талентована деца морају имати посебне програме и стипендиран одлазак на школовање у иностранство. За помоћ деци и самохраним родитељима држава мора да оснује Алиментациони фонд. Порески обвезник треба да постане домаћинство са умањеним порезима свако рођено дете, посебне надокнаде и подршку друштва морају добити млади брачни парови, повољне услове за стицање породичног дома, а породице са више од двоје деце морају имати посебне повластице – ниже порезе, нижу цену регистрације аутомобила, ваучере за летовање, бесплатан одлазак деце на летовање, и много других повластица. Уместо да се као до сада са 95% свих државних средстава финансирају страни улагачи, такву подршку морају имати домаћи привредници и породичне фирме, посебно на сиромашном Југу и Истоку Србије. Недеља мора постати нерадни дан, посвећен породици и Богу, а чланови породица у којима нико није запослен морају бити фаворизовани приликом запошљавања. Породице које желе да се врате на село и баве се пољопривредом или сеоским туризмом морају бити субвенционисане. Презадужене породице морају се заштити посебним законом, а у поступку извршења не може се одузимати породични дом. Женама треба омогућити да у пензију иду са 60 година, а радно време мајкама мале деце мора бити скраћено уз пуну плату,  без поподневних и ноћних смена.  Породица мора бити на првом месту у држави.

Обраћам вам се и као мајка, која је на овај Празник породице дошла, као и ви – са највреднијим што има – са својим дететом. Као и ви и ја желим да моја кћи остане овде. Међутим, у најлепшој земљи на свету, у Србији стопа незапослености младих је више од 30%, а половина свих анкетираних студената планира одлазак у иностранство након завршених студија. Само од 2012.до 2016.год. из Србије је отишло 245 хиљада младих и најобразованијих људи. То је трагедија српских породица и сваког родитеља у Србији. Одлазак младих и читавих породица из Србије је мера наше националне катастрофе, мера нашег пада и пораза свих политика и политичара који су Србијом управљали последњих 30 година. Само породична политика може да заустави овај национални суноврат. Јер наша деца су стреле љубави које одапињемо у будућност. А за њихову будућност треба да се боримо сада. При томе, да се држимо Божијих и природних закона. А ти су закони вера, нада и љубав. Али од њих најјача је љубав, без које смо ништа.

Живела породична Србија!

За све наше породице!

 

Проф. др Тамара Миленковић Керковић

Потпредседник Двери