Интонирање државне химне „Боже правде“ на почетку школске године још  једна је од идеја, амандмана и декларација коју су Двери безуспешно предлагале током година свог парламентарног статуса, а коју сада псеудо-патриотска СНС власт убрзано преузима. Покушавајући да о себи створе привид „чувара националних интереса“, СНС режим и председник СНС-а Алексанар Вучић преузимају бројне декларације, програме, идеје и амандмане из програма Српског покрета Двери.

Одлука Министарства просвете, науке и технолошког развоја да по први пут ова школска година у српским школама почне интонирањем државне химне само је део из програма патриотског образовања који су пре више година Двери предлагале Скупштини Србије. Предлог Двери за увођење патриотског образовања у школски и образовни систем тада је игнорисан, а даље урушавање образовног система, губитак ауторитета и социјалног статуса учитеља, наставника и професора су се убрзавали. Подсећамо министра Ружића да смо тада предлагали и укидање либерализације тржишта уџбеника од националног значаја, да уџбенике историје, географије и српског језика и књижевности штампа државна институција, да смо тражили бесплатне уџбенике за ученике основних и средњих школа, смањење броја ученика у одељењу, мере за повратак ауторитета учитеља и наставника, ученичке параде кроз улице градова Србије за државне празнике, јединствене програме ђачких екскурзија са обавезним посетама српским манастирима, Церу и Колубари, Ћеле-кули, Плавој гробници, Зејтинлику и другим кључним местима српске историје. 

Исто се догодило и са програмом Двери о посебној заштити породице, из кога је, након прошлогодишњих неуставних и незаконитих избора, СНС преузео идеју о формирању Министарства за породицу. Домети остварења те идеје били су јасни већ након именовања надлежног министра, а ефекти се огледају у томе што из Србије још брже беже читаве породице.  Исто је било и са мерама програма Двери о повратку младих и породица на запуштена сеоска домаћинства, које је преузело Министарство за бригу о селу, за чији препород брине министар из династије Кркобабић. И Декларација Двери о заштити ћирилице и Декларација о заштити српског језика коју су посланици Двери предложили Скупштини пре четири године сада се помпезно најављују као идеја председника Вучића којом треба да се обележи 15. септембар, прећуткиван годинама од власти као дан пробоја Солунског фронта, а који се експресно проглашава Даном српског јединства, слободе и заставе. Напори председника СНС и министра Селаковића да убрзано изграде „култ заставе“ прилично су неубедљиви у реткој земљи на свету где је заставу тешко купити, осим у кинеској радњи, а још је теже грађанима да је истакну на својој тераси, прозору или у дворишту а да не добију прекршајну пријаву. Позив Србима у расејању и у окружењу да истичу заставе на овај дан, лицемерно је од власти која Србима у расејању и региону није омогућила ни Министарство а ни Скупштину дијаспоре, као могућност за ефикасно гласање на изборима.   

Преузимање поменутих али и многих других предлога и иницијатива Српског покрета Двери, свакако би поздравили да их не сматрамо  пуком формом  последње одбране једног режима који се само издаје за национални и патриотски. Подсећамо да су Двери пре више  година предложиле и Декларацију о геноциду над Србима у НДХ, као и Декларацију о заштити Срба у региону, које су дочекане са подсмехом и игнорацијом тадашњих посланика и председнице Скупштине Србије. До сада их режим није ни поменуо, али како се пад буде ближио и ови ће предлози доћи на ред.

Псеудо-патриотска СНС власт налази се у својој најдубљој кризи и декаденцији, а изнуђену стратегију „последњег уточишта“ убрзано спроводи кроз популистичке пројекте „чувања и одбране националног идентитета и јединства“. Након деценије спровођења неолибералне политике и програма ЛДП-а који су Србију претворили у економску колонију, државне институције у фасаде, стотине хиљада људи отерале у емиграцију и фактички признале окупацију КиМ, режим СНС броји своје последње дане. Због тога власт покушава да спасе шта се спасти може, закаснелим преузимањем програма Двери, али не да би те идеје спровела у јавном интересу, већ да би и даље манипулисала националним осећањима  и стварала од власти привид „чувара нације.“

За то је сада прекасно.

 

проф. др Тамара Миленковић Керковић

Потпредседник Српског покрета Двери