Новина „Политика“ је на Дан победе 9. маја објавила интервју са руским амбасадором у Србији г. Боцан Харченком под насловом „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“.
Наслов интервјуа је у потпуној супротности са званичним ставом Руске Федерације који гласи да решење косовског проблема треба да се нађе у складу са међунарoдним правом и Резолуцијом 1244.
Међутим наслов који је извучен из контекста, нема никакве везе са садржајем самог интервјуа. У интервјуу је руски амбасадор поновио познате ставове да „Сам преговарачки процес треба да се води у разумљивом, за нас прихватљивом међународноправном оквиру, на основу Резолуције СБ УН 1244, и треба да има прихватљиву форму и садржај“.
Такође је објаснио процедуру усвајања коначног решења у СБ УН, када до њега дође.
Поставља се питање због чега је Политика злоупотребила интервју који је узела од руског амбасадора на тему 75. годишњице победе у Другом светском рату и објавила га уз наслов који је супротан руским ставовима и није био главна тема разговора?
Следећег дана по објављивању интервјуа у Политици, независни посланик у Скупштини Србије г. Миладин Шеварлић је на КЗН објавио да отпочиње штрајк глађу, позвавши се на наслов Политике и изјаву Александра Вучића да ће „Косово добити независност и сувереност на целој својој територији“, од пре годину дана.
Поставља се питање због чега професор Шеварлић није прочитао интервју пре него што је привукао пажњу јавности на наслов који нема везе са садржајем текста? Не мислим да је он лично имао неке намере, али је морао да провери о чему говори јер има одговорност као народни посланик.
У понедељак 12. маја је објављен нов интервју са руским амбасадором у Србији у ком је он појаснио да: „Једини основ за решавање треба да и даље буде Резолуција 1244 Савета безбедности УН у којој су утврђени темељни принципи мировног решавања косовске кризе“.
Резолуција 1244 је неколико пута споменута у интервјуу, али Политика је поново објавила наслов који не говори о суштини исказаној у тексту. Овога пута он је гласио „Коначно решење за КиМ треба да одобри СБ УН“.
Индикативно је да се стално појављују „неспоразуми“ у вези са руским ставом око КиМ у Србији, иако су званичници Русије веома јасни у изражавању.
Крајем прошле године организована је провокација против Русије у виду измишљене шпијунске афере, када је председник Србије тврдио да постоје индиције о субверзивном деловању Русије у Србији.
Након тога десио се још један инцидент када је Александар Вучић лажно оптужио руског депутата Руске думе Јевгенија Примакова да му је нудио састављање техничке владе са опозицијом. Овај инцидент догодио се као знак протеста председника Србије који није био задовољан тиме што је г. Примаков у својој емисији „Међународни преглед“ на руској телевизији приказао прилог о томе да је пронађено српско наоружање у рукама Исламске државе у Сирији и Јемену. Овај прилог објављен је након тога што су процурела оригинална документа из Крушика из којих се видело да је државно руководство Србије умешано у нелегалну трговину наоружањем на Блиском Истоку.
На крају се поставља питање да ли учестале провокације против Русије имају директне везе са руским ставом да питање Косова и Метохије треба да се решава у складу са Резолуцијом 1244. Сетићемо се да је Русија уложила велике дипломатске напоре како би Србији помогла да очува територијални интегритет, али изгледа да је државно руководство Србије решено да усвоји свеобухватни мировни споразум са Приштином који обухвата и корекцију границе. Такав план је у супротности са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244. Оваквим решењем би се Србија добровољно одрекла Косова и Метохије иако је већина грађана Србије као и СПЦ стриктно против таквог решења.
Иако нам међународна ситуација иде на руку, Александар Вучић жури да потпише договор са Приштином због обавеза које је преузео.
Таква брзоплетост може много да кошта Србију и да је уведе у нову спиралу сукоба.
Драгана Трифковић,
члан Председништва Двери и директор Центра за геостратешке студије