Покрајински заштитник грађана проф. др Зоран Павловић је организовањем округлих столова са темом „Поверење у институције, коме пријавити насиље?“ мислећи на насиље у породици, свима нама показао како се држава односи према својим грађанима. Није дат одговор ни да ли грађани имају поверење у институције ни који је разлог повећаног насиља у породицама и како да се он решава.

      Грађани Републике Србије немају поверење у институције државе. То поверење је пољуљано због многих појединаца, високих државних функционера који су се огрешили о законе Републике Србије, почевши од судија које склањају фасцикле са предметима о криминалу и то широм наших локалних самоуправа, тужилаца који не смеју да покрећу тужбе, полицајаца који су само део велике мафијашке завере државних службеника Републике Србије.

Поверење у институције ће се стећи тек кад се исправи неправда начињена народу, када се сви процесуирају за своје криминалне активности а имовина стечена из тих активности одузме. Када закон буде важио за све подједнако.

Учесници округлих столова су бирани тако да не ремете већ пројектоване закључке од стране заштитиника грађана. Међутим нико па ни сам омбусман није ни реч рекао шта је довело до тог повећања насиља у породици. Односно сви су се бавили само последицама а нико узроком. А узрок је у највећем броју случајева лош социјално економски положај породица у нашем друштву јер на жалост не живимо у златном добу како то каже актуелни председник Александар Вучић већ смо по сиромаштву међу првим земљама у Европи. И уместо да је држава доносила законе којима би се положај породица поправио у економском смислу она је радила све супротно. Донети Закон о спречавању насиља у породицама је по искуству адвоката и судија веома лош и његове одредбе нису релевантне за решавање проблема насиља у породицама, јер и он је само последица европских агенди а не стварне потребе судства и тужилаштва. Добробит је донео само у предузимању хитних мера ради забране приласка починиоца породичног насиља. Донешен је Закон о извршењу који је постао омча око врата породицама које не могу да плаћају основне животне трошкове.Таквим породицама уз помоћ донешених закона држава одузима оно најнеопходније за живот, тера их на улицу. Уместо да се држава побрине да те породице имају примања од којих могу да живе и да сами плаћају своје трошкове.

Неопходна је подршка државе и овај Закон се мора ставити ван снаге или убацити одредбе које би штитиле сам дом породице. Држава се није зауставила на тим мерама већ је кренула и даље у разарање породице па је донела и Закон о Родној равноправности, који препознаје насиље над женама, насиље у породици али не и насиље над мушкарцима иако је то насиље у процентима до 20 %. Наравно као и сваки закон има и неких добрих решења као мере државе око запошљавања особа женског пола али те одредбе су требале да се нађу у Закону о равноправности полова(који више не важи) и Закона о раду.

Свакодневно се са телевизија са националном фреквенцијом емитују Ријалити програми који промовишу неморал, простаклук. И деца која одрастају са гледањем таквих тв садржаја сасвим сигурно формирају другачије животне ставове. Породичне вредности су у друштву скрајнуте тенденциозно, како би се промовисале неке друге европске а које нису породичне вредности као пример биће и најављени Закон о истополним заједницама, који је добио зелено светло од Венецијанске комисије и Закон о родном идентитету.

Имајући у виду све ове законе као логично се намеће и сам одговор да је повећање насиља у породицама само резултат претходних донетих мера и закона. Нико од државних органа не жели да се на прави начин поправи положај породица јер да то желе донели би законе којима се даје подршка породицама, од пореских олакшица, подршка при запошљавању, подршка при рађању деце, подршка у куповини породичног дома и много других мера које спроводе друге државе које су се ухватиле у коштац са проблемима породица. На тај начин би биле створене претпоставке за смањење насиља у породицама.

Насиља ће увек бити али то углавном од оних особа које су и пре ступања у брачну заједницу биле склоне насиљу, или имају неку историју породичне патологије, психичких поремећаја или болести зависности. У таквим случајевима породични систем се адаптира том асоцијалном члану породице. У таквим случајевима треба да реагује институције државе почев од Центра за социјални рад, полиције, судства, тужилаштва у сарадњи са заинтересованим цивилним сектором.

Покрајински омбусман предложиће мере, али оне свакако неће допринети смањењу насиља у породицама већ ће само решавати проблеме већ почињеног насиља. Али није се ништа друго ни очекивало од заштитника грађана који је заштитник грађана али не и породица, јер просто у агенди коју промовише нема места за јачање породичних закона. Ако томе

После оваквих мера ништа битно се неће променити, нити ће се повећати поверење грађана у институције државе, нити ће се смањити насиље у породицама.

Народ обично промишља, само да не буде горе?

Међутим ова власт нам свакодневно доказује да може и ниже и горе!

 

 

Раденко Мартић

Председник ГрО Двери Суботица

Члан ПО Двери за Војводину