Шта се добије када се споје незнање, бахатост, нестручност и примитивизам? Управо оно што сте прво помислили – власт Српске напредне странке и режим популистичког аутократе. Од 2012 године и доласка на власт па све до данас, може се рећи да само једна реч описује тај временски период. То је афера односно никада до краја разјашњена прича или догађај у који су директно или индиректно умешани носиоци највећих функција како у држави тако и у владајућој странци.

Афлатоксин. Асомакум. Хеликоптер. Савамала. Објекат на Панчићевом врху. Лажне дипломе и плагирани докторати. Стан од тетке из Канаде. Државни удари и атентати. Др Смрт и везе са земунским кланом. Ветропаркови. Ликвидација службеника амбасаде у Либији. Погибија Станике Глигоријевић. Јутка. Паликућа из Гроцке. Приватизација локалних медија, ПКБ-а, Галенике и бања. Крушик. Јовањица… И овој листи са аферама се не назире крај. Поставља се питање : „Да ли људи који тренутно врше власт у овој земљи могу да ураде било шта, а да је то истовремено поштено, легално и корисно?“ Простим увидом у контаминирану политичку и медијску сцену долазимо до закључка да ако власт СНС уради нешто корисно за грађане, то онда није легално. А ако пак буде све у складу са прописима то је практично бескорисно. Градиће се аутопут, али ће цена изградње бити неколико пута већа од реалне. Страни инвеститор ће доћи у неко мање место у земљи, али ће посао добити само чланови СНС, а њихова радна места биће преплаћена бесмислено великим субвенцијама. Уређена Савска променада и неколико стамбених објеката биће изговор зашто је најексклузивнија локација у Београду практично поклоњена тзв. арапском инвеститору, а Београд на води као параван за убацивање прљавог новца у легалне токове итд.

Суштина је да корист имају само они који су на врху пирамиде власти и отуда и толика бројност афера које су делом производ похлепе и жеље за личним богаћењем, а с друге стране се темеље на потпуном политичком дилентантизму. Интересантно је да готово од стварања СНС-а ову политичку организацију без програма и идеологије прате различите афере и мистификације. Стога је она и препозната од стране одређених криминалних кланова као савршена политичка покривалица за њихово противзаконито деловање. Афера је заправо реч која спаја криминал, корупцију и политику и разара друштво и институције изнутра.

Међутим , оно што је најопасније а представља нову тактику режима, јесте релативизација афера и исмевање оних који се баве разоткривањем истих. Када испред сваке криминално-корупционашке работе повезане са високим функционерима власти додате речи – па шта ако је… тиме заправо дајете одговор на питање: „Зашто велики број младих и успешних људи не жели да се бави политиком?“. Видећи да актери свих већих пљачки и афера нису судски процесуирани нити јавно прокажени, усталило се мишљење код великог дела грађана Србије да су сви политичари исти и да суштинских промена не може бити јер ће корист или добит од неке афере пресудно утицати да нова власт чува пљачкаше и криминалце из бивше политичке гарнитуре. Таквом ставу највише је допринела управо Српска напредна странка. А када говоримо о афери као природном стању у коме обитава СНС, не смемо заборавити оснивача овог политички-модификованог организма. Од учешћа у ратно-хушкачким радикалским пројектима и лажне факултетске дипломе, преко најодвратнијих популистичких метода попут тзв стиропор револуције и лажног штрајка глађу до на крају карикатуре од председника и енормног личног богаћења, Томислав Николић јесте заправо персонификација свега онога што СНС представља. На крају треба истаћи и незванични манифест СНС-а, а то је стенограм са седнице Централне отаџбинске управе Српске радикалне странке, одржане 12. септембра 2008, месец дана пре званичног оснивања Српске напредне странке.

„Ако ви мислите да смо ми нешто успели за 18 година бављења политиком у опозицији. И да нико неће са нама. И да никад нећемо бити на власти. И да никада ни једног пријатеља нећете моћи ни да запослите ни да лечите док не питате ове друге који су на власти. Је ли то смисао бављења политиком?“ Да, човек који је ово изговорио и његов тадашњи заменик , а садашњи председник Србије и сви њихови следбеници убеђени су да је смисао бављења политиком: власт по сваку цену, стицање материјалног богатства и бесомучна кампања против свих оних који су сведоци њихових афера и злодела. Зато садашњи опозициони фронт оличен у Савезу за Србију и Дверима као његовом стубу има огромну одговорност – да коначно демонтира накарадни систем који деценијама уништава нашу земљу и процесуира све оне који су учествовали у том подухвату. 

Ранко Радовић, потпредседник омладине Српског покрета Двери