Српски Покрет Двери - Лого
Search

Гашистичка окупација школства

Онда је, после преврата у октобру 2000, за министра просвете дошао Гашо Кнежевић, у кога се маскирала Сорошева узданица Тинде Ковач – Церовић, и који је / која је кренуо/ кренула да реформише „све по списку“, назвавши нову школу „школигрицом“, тврдећи да  деца у учионици треба да седе у круг јер ако седе „у потиљак“ почињу да мрзе професора, и да је дошло време учења претвореног у чисту забаву. Уведен је енглески од првог основне, као и нови, „генијални“ предмети типа „руке у тесту“, а укинуто је оцењивање у првом и другом разреду основне школе. Кнежевић је тврдио да средње школе треба да постану трогодишње (чак и гимназије), а почело је и разарање Завода за уџбенике ради приватизације уџбеничког тржишта.

Кренуло је лудило лажног „стручног усавршавања“, где су, да би се уклопили у спрдачину звану „школигрица“, просветари у току радионица били примотравани да лижу „виртуелни сладолед“ и праве од себе будале. У камповима ЈАЗАС-а, под изговором борбе против СИДЕ, организоване су игрице типа „Донеси – донеси“, где је изазов био да ученице скидају грудњаке, а Кнежевић је то образлагао генијалном реченицом: „У камповима има лопти, па има и грудњака“. Тада се огласио и СА Синод СПЦ, рекавши да је пред нама „мајмунска бестидност и сатанистичка аморалност“.(4)         

Наишла је жесток отпор просветних радника и стручне јавности, и пропала је. Кнежевић је био разочаран, и за просветне раднике је рекао, веома префињено: „Од таквог материјала пита се не прави“.                                                    

Херојство Љиљане Чолић                                                                   

У Влади др Војислава Коштунице место је заузела хероина отпора „гашистичкој“ окупацији школа, професор др Љиљана Чолић, који је бацила рефлекторску светлост на оно што је рађено. У питању је била огромна пљачка, о којој је, у интервјуу за „Вечерње новости“, госпођа Чолић рекла:“Уговори о ауторским хонорарима стигли су у Министарство из одељења које се налазило у Немањиној улици комбијем. Нажалост, у аутомобилу није било места за толико папира. Примера ради, за уговор о делу за осмишљавање једног од семинара за обуку наставника, названог „Тот обука“, плаћен је хонорар од 50000 евра, што је цена једног мањег стана у центру Београда. Таквих баснословних хонорара је било неколико, али, нажалост, још нисмо успели да свима уђемо у траг. Финансијска служба Министарства управо се бави тим питањима. Хонорари су углавном давани аутору, појединцу, или групама аутора. Доста њих је из невладиних организација, али има и оних институција које не спадају у област образовања, или педагошке обуке. Мислим да тачну цифру, колико је новца у ту сврху исплаћено, још нико не може тачно да утврди.“

Пошто је школу, колико је могла, вратила у нормалу и зауставила хаос, намештена јој је медијска и НВО замка, па је Љиљана Чолић постала „заостали мрачњак“ који се бори против теорије еволуције – и тако је, после свега шест месеци борбе за обнову школства, уклоњена са места министра просвете.     

Министри у служби слома                                                   

Дошао је, после периода министарске безличности, СПС министар просвете Обрадовић, који је, сасвим скромно, купио стан од 217 квадратних метара у престоници, а неки су израчунали да би просветни радник за те паре којима је стан купљен морао да ради целог живота. (5) Тестови завршног испита у основној школи и касније бестидно су проваљивани и продавани, а никакве суштинске одговорности није било. Појављивала су се идиотска објашњења о крађи тестова у грудњаку, а углед просвете је свођен на нулу.(6) Затим је министар постао Срђан Вербић, који је добио жестоке штрајкове просветара (у Београду је протест УСПРС окупљао и по 10 хиљада људи), али ништа није вредело: није се Вербић мешао у свој посао. На крају, добили смо Великог Рушитеља Младена Шарчевића, који је, као и његови напредњачки саборци, огрезао у поштењу.(6)        

Болоњски систем и афера „Индекс“                                               

Болоњски систем у нас претворио је универзитетску наставу у средњошколску, а многобројна несналажења и неуспеси и даље се прикривају ЕУ реториком, са шајкачицом национал-романтизма или без ње. Огромну сенку на све баца, још увек нерешена, афера „Индекс“ на Универзитету у Крагујевцу, када је низ професора оптужен за корупцију, која се кретала од примања поклона у натури ( попут дрва за огрев) до лепих износа у кешу. Та афера је почела, ако се сећате, далеке 2007, а сада је, још даља, 2020. година. Ако се томе додају „мегатрендовско – џоннезбитовске“ тенденције, и легендарни Мића Универзитетлија, становник луксузног комплекса у Кану, биће вам јасно зашто је професор др Слободан Антонић дао овакву дијагнозу нашег универзитетског образовања: „Проблем је у томе што је хумболтовска концепција универзитета као заједнице професора и студената који аутономно изграђују и преносе знање искључиво у складу са академским стандардима замењена концепцијом по којој најпре професори своја статусна овлашћења да потврђују студентско знање (путем оцена) продају власнику универзитета, а онда он њихове оцене студентског знања – наравно, по далеко вишој цени – продаје самим студентима, као купцима. Студенти, дакле, не добијају оцене од професора на основу класичних академских стандарда (тј. знања), већ на основу уписнине које су платили власнику универзитета“.(9)                             

Кад је тако, зашто би Небојша Стефановић морао да има факултет да би стекао докторат? Довољно је тврдити да си се високим школама школовао у Сава центру, у коме, ни пре ни после њега, није било никакве универзитетске наставе. И све му је опроштено. Ипак је он заменик Великог Каудиља.     

А ми, заостали просветари, строго кажњавамо децу кад преписују. Спречавамо их да тако постану будући министри.       

Рушење јавног морала                                                                         

Сасвим у складу са идејама новог доба, на власти су Србији су политички хомосексуалци, чија је моћ огромна. Они уредују по нашим уџбеницима, у које су, 2017, под изговором борбе против насиља и дискриминације, убацивали причу о лезбејском женском кондому који служи за оно што се, на латинском, зове кунилингус. О томе је Миша Ђурковић писао: „Кад се међутим отворе ове позамашне књиге уочава се да је такозвана борба против насиља у породици заправо замишљена и реализована као борба за промоцију хомосексуализма и порнографије, за подстицање дечје сексуалности и експеримената у том пољу, као и за опањкавање традиционалне породице. Око 50 одсто материјала промовише хомосексуализам и порнографију. У приручнику за биологију деца могу да науче како се правилно изводи француски пољубац. А на питање: „Да ли је тачно да постоји мушки и женски кондом? Чему служи женски кондом?“, даје се одговор: „И девојке које воле девојке користе заштиту кад воде љубав. Некада је важно имати у виду да се жене лезбијске оријентације можда нису увек идентификовале као лезбијке, те имају и своју сексуалну предисторију као ‘стрејт’ особе. У оквиру лезбијског љубавног односа, средство заштите су фолије од латекса или полиуретанске (врло танке, од меке пластике), квадратног облика, које се користе да се покрију женске гениталије или анус током оралног секса. Помажу као баријера да се спрече полно преносиве болести“. Затим се детаљно описују орални и анални секс и оргазам. Ауторка овог приручника урађеног под окриљем Инцест траума центра је Душица Попадић, дугогодишњи сарадник лезбијске организације Лабрис.“(9)                   

Из уџбеника који се тичу здравствених струка уклањају све што се односи на ризично сексуално понашање „нестандардних оријентација“. О томе је Слободан Антонић писао: „На пример, у једном уџбенику психологије налази се исказ који гласи: „Осим хетеросексуалне постоји и хомосексуална проституција, и то чешће мушка него женска.” У „Анализи” се, међутим, тражи да се ова – иначе неспорно тачна констатација – „избаци” зато што „не постоји потреба за истицањем мушке `хомосексуалне проституције`, јер се тиме стварају предрасуде, које воде у стварање дискриминаторног односа према геј мушкарцима”“.Дакле, иако је наведена реченица истинита, она је неприхватљива зато што може произвести предрасуде које могу довести до тога да неко некада буде дискриминисан.“(10) Дакле, Вучић – Брнабић LGBT-friendly министар Шарчевић одмах скаче на ноге лагане, и сакати уџбенике у складу са захтевима покрета политичких хомосексуалаца.

Потписник ових редова је настојао да се, признајући сваком право на лични живот, настојао да укаже на опасност рушења јавног морала кроз нову диктатуру нове глобалистичке идеологије. Тужили су ме јер сам политичке хомосексуалце дискриминсао тако што сам бранио природну породицу. О томе се Ваши читаоци могу обавестити – рецимо, у књизи „Грађанин непокорни“ која је објављена и на Интернету.(11) Процес још увек траје. А ЛБГТ јуришници настављају да јуришају. (12)                                                                                                             

Преоптерећење ученика                                                                                    

Савет родитеља Гимназије у Чачку још је у јесен 2019. покренуо петицију упућену министру просвете, која јасно каже шта се дешава са нашом школом: „У првом и другом разреду реформисане гимназије деца имају по 17, односно 18 предмета који су обавезни, не рачунајући часове одељењског старешине, часове додатне или допунске наставе и секције. Скоро сваки дан ученици у оквиру редовних обавеза имају по седам часова, а због новоуведених изборних предмета који се реализују везаним часовима у супротној смени, два месечно имају и по десет часова дневно. Разумемо потребу да се уведе нови начин обраде градива и тзв.“пројектна настава“, али сматрамо да пет предмета које ученици имају са по једним часом седмично, само додатно оптерећују децу и суштински не доприносе нивоу знања и вештина које стичу. Такође, због великог броја предмета и законских обавеза у оцењивању наша деца у првом и другом разреду реформисане гимназије треба да имају минимум 116 оцена годишње, било којом техником оцењивања, за 185 наставних дана“.(13)                                                                                                                                                                           

Шта траже родитељи?                              

У име родитеља ученика чачанске Гимназије, ставове је образложила педијатар др Дубравка Ружић: „У првом и другом разреду реформисане гимназије, наша деца имају 17, односно 18 обавезних предмета, не рачунајући часове одељењског старешине, додатне или допунске наставе. То значи да сваког дана имају обавезних седам часова, а због новоуведених изборних предмета, који се реализују везаним часовима у супротној смени, два дана месечно имају по десет часова, са минималним одморима између. Велики број ђака похађа додатне приватне часове ради бољег савладавања школског градива, активно или рекреативно се баве спортом, балетом или неком другом додатном активности, која седмично изискује још пар сати ангажовања. Да се закључити да деци преостаје недовољно времена за учење и одмор. Мајка сам два ученика Гимназије и члан Савета родитеља школе, а по струци сам лекар, педијатар. Савршено сам свесна превеликог оптерећења своје деце. Као дечији лекар, сматрам да због обавеза које су им наметнуте, већина деце током радне недеље не стиже редовно и квалитетно да се храни. Такође, сматрам да након седам, осам или десет редовних часова у школи, деца не могу имати довољну концентрацију да би наставила код куће да уче. Да би успешно савладали школско градиво остају будни до касно у ноћ. Немају довољно квалитетног сна. Превише времена проводе у пасивном, седаталном положају и нису довољно физички активна. Велики део међусобне вршњачке комуникације деци се своди на коришћење интернета и друштвених мрежа. Све ово неминовно може имати далекосежне негативне последице по физичко и ментално здравље ових младих људи. Сматрам да је реформа гимназија уведена исхитрено, без уважавања мишљења осталих струка и родитеља, који непосредно учествују у одгајању и образовању младих“. (13)                                           

Надлежни се на ово није ни осврнуо. Вучић – Брнабић министар Шарчевић је као онај лимар из вица који је постао хирург након што се учланио у СНС. А иза њега стоје они који знају шта раде, и који свесно уништавају домаће школство.

Корона и он лајн настава                                                                                                                

Он лајн за време корона вируса настава имала је озбиљан утицај на будућност нашег школства. Професори постају непотребни, а постаје непотребна и школа као основно место за социјализацију наше деце. Све их треба везати за компјутере и мобилне, и ућуткати их, тако да престану и да говоре и да мисле. Пандемија короне је и у нас и у свету коришћена за дигитализацију образовања. Нема више књига, то је прошлост! Чип у мозак – и ствар је решена! Реч је о опасној појави, о којој руска научница Олга Четверикова јасно каже: „Овај пројекат се зове трансхуманизација, тиме се баве НАСА, ДАРПА, водеће америчке обавештајне агенције. Трансхуманизам није маргиналан, то је најновији стратешки правац глобалиста. Неопходно је да се личност сломи на нивоу воље и да се трансформише у постхумно биће пуно различитих чипова, киборг свести, интегрисано у светску информациону мрежу преко које се контролише човечанство. Човека треба претворити у примитивног потрошача, лишеног људске свести и савести, личног и националног идентитета. Преуређује се образовање,  које мора да постане глобални стандардизовани систем са примитивним заједничким стандардима, нормама, принципима и обрасцима, који треба да нивелише људе, претварајући их у масу којом се лако управља. У исти мах, изабранима и даље остаје квалитетно, али смртницима неприступно, образовање. „Глобално образовање“ је развијено касних 1970-их. У његовом стварању је главну улогу имао њуејџерски окултиста Роберт Милер (био је заменик генералног секретара Уједињених нација). Ту су и његове колеге из Сједињених Америчких Држава 1970-80, који су развили програм „глобалног образовања“, с циљем преласка на нови систем вредности у чијем средишту је тзв. толеранција.    

Један од циљева је контрола рађања у разним земљама света, ради стварања „златне милијарде“. Ту је, пре свега, сексуално образовање. Пропаганда се води и путем филмова, цртића, ТВ серија, разних ријалитија. Укључите ТВ и пред вама је примитивизација људске свести, као и разарање традиционалних моралних вредности.“(14)                                          

Дакле, због „вештачке интелигенције“, обуке уместо образовања, професори ће постати непотребни, као и камионџије, за које Илон Маск каже да ће за петнаест година потпуно нестати, јер је вештачка интелиганција будућност вожње. Децу, путем дигитализације као заглупљивања, треба натерати да се сведу на орвеловски „паткоговор“, да не знају више од двеста речи, и да се мире са сваком лажју новог, глобалног робовласништва. А класично образовање то не дозвољава.

Као и увек, израз је само један: борба! Појединачна и заједничка. Нека се дижу сви – од родитеља до просветара.                     

Судбина просветара                                                

Од Гаше Кнежевића наовамо, просветари су углавном ( осим кратких периода разума, какав је био период смењене министарке, Љиљане Чолић, која је зауставила гашистичку инвазију на наше школство) жртве невиђених експеримената, чији је циљ потпуно урушавање наших школа. Кренули су са причом да их ђаци мрзе јер од школе нису направили „школигрицу“, увели су гомилу беспотребних предмета („руке у тесту“ и слично), причајући о растерећењу ученика повећали фонд часова до исцрпљивања, кренули са инклузивним образовањем без икакве припреме, уводећи децу с посебним потребама у систем само да би тој деци било горе, а да би систем урушили, преплавили школе са причама о ненасиљу ( које не индукује учионица, него друштвено безнађе за које је крива пљачкашка и неодговорна транзициона власт ), ставили их под надзоре ко зна колико надзорника, доконих незналица који ( осим часних изузетака ) скоро нису ни држали дневнике у руци, а плате им, осим у мизерним износима, нису повећавали. То није све: под изговором да штите дечја права, све време раде на подривању школске дисциплине ( реч „дисциплина“ је латинска, и означава РАДНУ АТМОСФЕРУ У ШКОЛИ, јер је ђак DISCIPULUS ).Од просветара се тражи све, али им се не даје ништа.                                                          

Ради се о глави                                                                                                      

Наиме, још 2009, Светска банка је, на захтев Динкићевог (не заборавите: Динкићевог) министарства финансија уредила план за смањење трошкова јавног сектора. Сајмон Греј, стручњак Светске банке, у НИН-у је, 6. августа 2009, објавио идеје Светске банке за уштеду (која значи разарање Србије): наиме, по Греју, треба смањити пензије, издатке за здравство и школство, као и социјална давања. Ниједном речју није споменуо антисрпске невладине организације које се финансирају из џепа пореских обвезника Србије. Е, сад, шта Светска банка нуди нашим ЕУ-фанатицима? Греј је јасан: треба укинути 11000 одељења у српским школама: 37% одељења у свим основним и 13% свих одељења у свим средњим школама! Греј тврди да не треба да постоје одељења са мање од 30 ђака, иако светска искуства показују да је рад са мањим бројем ђака много успешнији. Ако се томе дода чињеница да је, због аутогеноцидне политике садашње српске власти, све мање ђака у нашој земљи, све вам је јасно. Зато они иду на „он лајн“ школовање. Ви оваквој власти нисте потребни, као што им и школе више нису потребне, јер се у њима ђаци, између осталог, уче животу.                         

Ту будућност можемо и морамо избећи заједно!                                         

Будуће друштво је друштво знања, и зато себи не можемо дозволити да будућности не буде. Једини начин да успоставимо стабилан и свима потребан образовни систем је ослонац на оне који у том систему раде, и који се боре да од наше деце направе људе корисне не само себи, него и друштву.              

Да подвучемо

Још пре десет година, угледни професор Математичког факултета Универзитета у Београду, др Александар Липковски, рекао је шта су коначни циљеви окупације наше просвете: „Заиста, шта су скривени циљеви промена у образовању које свим својим новодошлим и будућим чланицама Евроунија нуди и, у ствари, намеће? Кроз промене система образовања намеће се поглед на свет који заборавља нације као једну важну компоненту људске личности, а национално осећање замењује осећањем «европске припадности» које се ставља изнад свега. По њиховом мишљењу, своју децу би требало да учимо: «ми нисмо Срби, нисмо чак ни Словени, ми смо Европејци». Национални систем образовања би требало да буде замењен системом образовања у коме је приоритет прагматично образовање ради запослења. Опште образовање, а нарочито образовање са националном нотом треба да буде укинуто и замењено прагматичним и општечовечанским темама. Два основна стуба класичног образовања, матерњи језик одговоран за социјалну компоненту личности у свом непосредном, народном окружењу, и математика, одговорна за интелектуални развој личности која треба да буде у стању да процени шта је истина а шта није, се минимизују и своде на оно што се у данашњем образовном жаргону зове језичка и математичка «писменост». Погледајте само чувене PISA тестове и оно што ти тестови проверавају. У тој орвелијанској визији будућности, која је већ на прагу, људи неће имати вредносне судове који проистичу из индивидуалног размишљања и национално-историјског наслеђа, већ ће их примати са ТВ екрана и из мас-медија. «Идеалан» просечан човек будућности мора бити изнад свега потрошач, а нимало мислилац. Такав развој иде у корист мултинационалних корпорација, крупног бизниса и малог круга привилегованих најбогатијих људи човечанства. Таквом развоју се аутор ових редова са гнушањем противи.“

И потписник ових редова понавља ту реченицу: са гнушањем се противим разарању нашег школства. И сви нормални и часни људи се са гнушањем противе разарању нашег школства.

Све сте нам узели. Децу вам не дамо!

 

Др Владимир Димитријевић

                                                                                                  

УПУТНИЦЕ (Интернету приступљено 9.6.2020.године):

  1. https://luftika.rs/bombardovanje-beograda-6-april-vesic-beograd/                                                                                                                                     
  2. https://www.srbijadanas.net/beograd-na-vodi-kao-svetleci-simbol-ustasa-foto/                                                                                                       
  3. https://www.in4s.net/srbiju-su-gospodari-tranzicije-vratili-na-samu-periferiju-svetskog-kapitalizma/                                                     
  4. http://www.spc.rs/old//Vesti-2002/08/31-8-02_l1.html               
  5. http://www.pressonline.rs/info/politika/103323/obradovic-kupio-stan-od-217-m2.html                                                                                                           
  6. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/testovi-za-malu-maturu-2019-afera-grudnjak-kombinovani-testovi/3v8ckql                                   
  7. https://www.danas.rs/drustvo/krik-na-tenderu-za-elektronske-dnevnike-mogla-da-podei-sam-jedna-firma/; https://www.krik.rs/elektronski-dnevnici-tender-po-merama-firme-sarcevicevog-saradnika/; https://nova.rs/drustvo/sarcevic-u-elektronskom-dnevniku-reklamira-privatnu-firmu/             
  8. https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:7566/bdef:Content/download                                                                                                                                          
  9. http://sabornik.rs/index.php/autorski-pogledi/943-djurkovic-promocija-homoseksualizma
  10. https://stanjestvari.com/2018/06/05/antonic-cenzura-udzbenika-zbog-lgbt/
  11. https://www.vladimirdimitrijevic.com/sr-rs/tekstovi/460-gradjanin-nepokorni-slucaj-vladimira-d.html
  12. https://www.ifamnews.com/sr/petition/stop-lgbt-udaru-na-skole/
  13. https://www.caglas.rs/oko-1-000-roditelja-cacanske-gimnazije-podrzalo-peticiju-protiv-reforme-gimnazija-koje-ce-biti-poslata-vrhu-drzave/
  14. https://www.ceopom-istina.rs/globalizam/zavera/olga-cetverikova-o-transhumanizmu-i-digitalizaci-i/

 

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: