Не улазећи у квалитативну димензију бојкота као политичке одлуке, која није најсавршенија, али је једина могућа у овом тренутку – резултати су већ видљиви на пољу раскринкавања личних амбиција и мотива код појединаца из готово свих странака.

     Док једни отворено крше потписани Споразум са народом, други оклевају са одлуком, у намери да прикупе који политички поен, трећи за изборе припремају лажне листе, а четврти, поражени у заговарању изласка на изборе у оквиру својих организација које су бојкот прогласиле будући да им измичу жељене посланичке фотеље, сада тајно траже ново уточиште или напуштају и јавно критикују дојучерашње сараднике.

Таква слика посебно је несрећна када говоримо о делу младих људи у политици који, на срећу, ипак не чине већину из те групе, а којима су сујете, страначке функције или неке јуче стечене дипломе прерано помутиле вредности и идеале. Но, не пада ни снег да покрије брег…

     Ако ништа друго, па макар ћемо се сви мало погледати у очи, преиспитати своје мотиве и прочистити редове, а за све друго, како нам Бог да.

 

Стефан Аксовић, члан Председништва Двери и председник Омладине Двери