Шта нас чека после пандемије корона вируса?

То је тема о којој се тренутно највише дискутује, јер мере које су уведене због појаве овог вируса апсолутно утичу на све сегменте друштва. Оно што је сигурно, то је да је и пре настанка епидемије свет био у великој политичкој, социјалној и економској кризи. Овде пре свега мислим на западни свет, али то се рефлектовало и на међународне односе. Можда су ванредне околности које су сада на снази спречиле кулминацију неког од наведених проблема који су претходних година нарастали. Знамо из историје да су такве дубоке кризе доводиле до великих ратова. Тешко је прецизно предвидети шта нас чека после пандемије, јер то зависи од многобројних фактора који су динамични, промењиви и често непредвидиви. Ствари могу да крену и у позитивном и у негативном правцу. Од међународне заједници зависи којим путем ће почети да се суочава са проблемима и да ли ће бити у стању да их решава. Можемо да констатујемо да су међународне институције последњих деценија биле нефункционалне и злоупотребљаване. Постоји могућност да се тај проблем превазиђе, али је потребна сагласност, разумевање и сарадња. Први корак би био укидање неправедних санкција Русији и Ирану и то што хитније. То би било одговорно у моменту када је свет суочен са хуманитарним проблемима. После епидемије нас чекају и многобројни нерешени конфликти који не би смели да још више плану. Због тога би велике силе, а најпре сталне чланице СБ УН, морале да буду одговорне. Економска криза Запада ће ући у још интензивнији фазу, јер су уведене мере зауставиле привреду. Много људи остаје без посла, што ће захтевати да се осмисле озбиљни стратешки планови за будућност. Уколико се то не деси, социјални немири који су и до избијања пандемије били на високом нивоу, могу да постану велика опасност. Требаће нам много храбрости, мудрости и снаге у наредном периоду.

 

Да ли по вашем мишљењу Русија и Азербејџан могу да издрже овај удар?

Што се тиче Русије и Азербејџана, прво и основно је да су то земље које имају суверенитет и независност. То је основни предуслов да би било која земља могла да се суочи са проблемима који долазе. Државе које су зависне ће, уколико се не буду бориле да то промене, имати далеко веће штете по своју државу. Мислим да Русија надолазеће проблеме дочекује спремна. У претходних двадесет година је успела да се опорави, стабилизује и напредује на свим пољима. Оно што је најважније, успела је да врати своју државу под контролу после катастрофалне приватизације и отуђења сопствених ресурса, захваљујући мудрој политици председника Путина.

Оно што је за Русију најважније, то је да сачува стабилност у наредном периоду и континуитет успешне политике. Када говоримо о Азербејџану, ваша земља није претрпела тако велики пад и проблеме као Русија, који би довели у питање читав систем, већ се стицањем независности економски развијала. Постоји свакако проблем замрзнутог конфликта у покрајини Нагорно-Карабах, који треба да се реши политичким путем. И Русија и Азербејџан су земље које обилују природним богатством, што је основа за самоодрживост и развој. Мислим да читав светски економски систем морамо да уразумимо и поставимо у реалне оквире. Тако да се вредности заснивају на реалним основама, а не на манипулацијама и привидним стварима.

Мислим да ће Русији и Азербејџану бити лакше да се суоче са изазовима који долазе од западних земаља које су већ дуго у политичкој, социјалној и економској кризи. Посебно што се ради о различитим менталитетима. Руски народ је веома издржљив и отпоран, док је западни свет потпуно утонуо у конформизам и није у стању да се бори са многобројним проблемима.

За Русију је важно да реализује своје стратешке енергетске пројекте, а верујем да то сигурно хоће.

 

Постоји мишљење да се помоћу корона вируса прераспоређују светске финансије. Да ли сте сагласни са тим?

Сигурно је да мере које су уведене против корона вируса имају несагледиве последице по економију. Привреда трпи велике ударце, а посебно сектор услуга. Заустављен је авио-саобраћај, туризам је потпуно блокиран, угоститељски објекти у многим земљама не раде, а многе гране производње су такође стале. У Србији су многе фабрике затворене јер постоји опасност од ширења вируса, а многи људи остају без посла јер привредници нису у стању да издрже такав економски удар.

Очекује се да државе помогну привреди у санирању последица изазваних увођењем ванредног стања. Председник САД је већ предузео кораке у том правцу. За државе које су стабилне и имају своје ресурсе, то ће бити једноставније, али питање је како ће се снаћи оне државе које не контролишу своје ресурсе и имају слабу економију.

Прерасподела економске моћи је процес који је започет много пре појаве корона вируса. Он се манифестовао пресељењем економске моћи са запада на исток. Кинеска економија је постала највећи конкурент Западу и САД су од доласка Доналда Трампа на власт предузеле низ мера како би поправиле ситуацију у том погледу. Постигнути су одређени успеси у САД који су резултирали смањењем броја незапослених и опоравком привреде, али сада је ова ванредна ситуација све променила. Дакле, мој закључак је да ће ова ванредна ситуација пореметити и убрзати многе економске процесе, а какав ће резултат свега бити, мислим да не могу да предвиде ни најбољи економисти. Јер ће се борба на том пољу наставити још јаче након отклањања опасности од корона вируса. Ако је западни свет приликом велике економске кризе 2008. спашавао банке, мислим да ће сада морати да спашава привреду. Да ли ће и како у томе успети, остаје да видимо. САД имају своје планове, а ЕУ је веома дестабилизована и у великим политичким несугласицама. Неизвесно је шта ће бити са ЕУ.

 

Како оцењујете мере које је предузело руководство Азербејџана?

Што се тиче Азербејџана, према информацијама које сам прочитала из Оперативног штаба кабинета министара, као и у вашим медијима, делује да је ситуација под контролом. Према приказаним параметрима би се рекло да имате добар здравствени систем. Приметила сам да је доста велики број тестираних грађана, што је добро. Показало се у многим земљама да је то превентивно од великог значаја.

Предузете мере које се тичу ограничења кретања су одговорне. Показало се да земље које нису увеле строге мере ради спречавања окупљања грађана, имају сада велики број оболелих. Верујем да је снабдевање грађана основним животним намирницама добро организовано.

Што се тиче предузетих економских мера помоћи привреди, малим и средњим предузећима и грађанима, оне су за сваку похвалу. Верујем да ће много помоћи привредницима и грађанима да реше проблеме настале услед увођења ванредног стања. То се од једне озбиљне и одговорне државе и очекује.

 

Да ли ће корона вирус изменити односе међу државама?

Мислим да ће корона вирус изменити међународне односе, не међу свим земљама, али међу некима хоће. Велику хуманост и солидарност су показале Русија и Кина, које су помогле како медицинским материјалом тако и лекарским тимовима многим земљама у Европи.

Србија је примила највећу помоћ од Русије, која се традиционално увек показује као сигуран савезник. Према наређењу председника Путина, у Србију је допремљено чак 11 авиона медицинске помоћи, техника за дезинфекцију јавних површина и болница, а такође су дошли тимови руских војних лекара, који су до сада обишли многе градове у Србији.

Кина је исто допремила велику помоћ у Србију и послала своје медицинско особље да нас посаветују и помогне. Што се тиче Србије, то није ништа неочекивано јер са Русијом имамо историјско традиционално пријатељство и блискост, а са Кином такође веома добре односе. Од ЕУ смо добили обећања да ће преусмерити део предприступних средстава као помоћ, али за сада је то само на речима.

Мислим да је највећа промена у међународним односима помоћ Русије САД, с обзиром на то да су ове две земље већ дужи низ година у затегнутим односима. Без обзира на политичке несугласице, председници ове две земље су нашли компромис када су у питању хуманитарне теме, што је велики напредак.

Русија је упутила и велику помоћ Италији, која је тешко погођена пандемијом короне. Италија која је чланица ЕУ и НАТО, такву врсту помоћи није добила од најближих савезника. Ако имамо у виду то да су САД и ЕУ увеле санкције Русији, заиста можемо да похвалимо Русију за хумане поступке.

Због тога мислим да ће углед Русије и Кине у свету, после овог искуства, бити још већи.

Посебно је питање како ће се изменити унутрашње прилике у многим земљама након пандемије. Овде пре свега мислим на САД.

 

Како ће последице утицати на обичне људе?

Ситуација у свету пре избијања пандемије, није ни мало била ружичаста. Интензивирали су се протести у многим земљама до којих је дошло због превеликог незадовољства. Нерешени сукоби и актуелни конфликти су претили да прерасту у сукобе већих размера. Последњих година се свет суочава са експанзијом тероризма, неконтролисаним миграцијама, порастом криминала, трговине људима, оружјем и наркотицима. И највећа опасност долази од превеликог друштвеног раслојавања и сиромаштва. Такво незадовољство је врло лако било ког тренутка могло да прерасте у нешто много опасније. С друге стране, налазимо се у ери нуклеарног оружја које има велику разорну моћ. Можда је избијање епидемије новог вируса предупредило опасније ствари. Не кажем да ће проблеми које сам набројала нестати после короне, али могуће је да ће атмосфера у међународним односима бити другачија. Морало је нешто да се догоди, како би се односи ресетовали.

Сада делује да живот обичних грађана после епидемије неће бити лакши него што је био, али можда ће се свима нама отворити нови хоризонти. Свет је одавно изгубио осећај за солидарност, хуманост, а можда и за људскост. Претворили смо се у машине које су у свакодневном погону без могућности опажања и размишљања. Свет се превише убрзао, а ми нисмо успели ни да испитамо да ли можемо да пратимо тај темпо. Када кажем свет, не мислим да смо наравно сви изгубили осећај, али велики део света јесте. Из простог разлога што је то био тренд који се наметао већ деценијама. Земље као што су Русија и Кина нису потпуно подлегле овим трендовима, и мислим да се у тим земљама задржала одређена солидарност и хуманост. Због тога ће западне земље бити у далеко озбиљнијој кризи.

Обични грађани треба да искористе ово време да се врате најважнијим стварима. Себи, породици, природи, размишљању, читању. Треба да размишљамо о томе шта можемо да учинимо добро за себе, своју породицу, друштво, државу па и за цео свет. Ми као цивилизација имамо капацитета да изградимо неки бољи свет, морамо да натерамо оне који су на позицијама да одлучују да размишљају у том правцу. Превише смо дуго били у мраку и потребно је да се ствари промене.

 

Да ли може корона вирус да подстакне развој вештачке интелигенције?

Невезано за пандемију короне, свет сада јесте у фази одређеног такмичења у проналажењу нових открића и досезања нових висина. Било да је реч о вештачкој интелигенцији, компјутерским и информационим технологијама, комуникацијама, истраживању свемира, медицини, брзом транспорту, наоружању и др. С друге стране, ми нисмо успели да уведемо стандарде за базичне ствари на многим местима на земаљској кугли. Велики део људи нема могућност да задовољи основне потребе као што су вода или струја. Претходних година сам доста путовала по Африци, и тужно је када видите једну природно богату земљу као што је Конго, где људи немају пијаћу воду, струју или путеве. А та земља је много деценија експлоатисана од стране напредног света. Мора да постоји макар минимум хуманости у поступању према другим земљама, другим људима. Мислим да су та питања много важнија од свих савремених технологија које су ту да нам олакшају живот. Она данас у многим стварима може да замени ангажовање људи, али проблем је што то није довело до животних олакшица, већ до суровог поступања. Мислим да многа открића која би могла да олакшају живот људи, нису употребљена јер то некоме није одговарало. Смањило би нечији профит и богатство. Таква ситуација постоји још од завршетка Другог светског рата, али она постаје неодржива. Колико год интересне групе покушавале да зауставе свет, неће у томе успети. Ми једноставно морамо да кренемо напред и померимо се са ивице провалије.

 

Колико дуго ће по вашем мишљењу да траје криза?

Ако говоримо о ванредним мерама које су на снази, оне ће вероватно потрајати до почетка јуна, када се очекује да проблем са вирусом буде решен. Требаће времена да се ствари полако поново покрену. Након тога ћемо ући у другу фазу кризе, а то је суочавање са последицама ванредних околности. У овој фази ћемо са медицинских тема преусмерити пажњу на економију.

Постоји опасност да проблем са вирусом може поново да се појави у неком периоду, али треба оставити и шансу могућности да буде пронађен ефикасан лек. У Русији је већ тестиран нови лек, за који се тврди да успешно лечи вирус корона.

Не звучи оптимистично када кажем да ћемо из једне кризе ући у другу, али као што сам претходно напоменула, од нас ће зависити да ли ћемо ову ситуацију да окренемо у нашу корист или против нас. Уколико нас корона натера да постанемо озбиљнији, одговорнији и хуманији, то је добар почетак.

 

Драгана Трифковић, члан Председништва Двери и председник Савета за спољне послове

Извор: ЦГС