Случај продаје Комерцијалне банке – 2. део
Због чега продаја Комерцијалне банке представља класичан пример подривања економске моћи и монетарног суверенитета земље?
Од много питања, три су најважнија.
Шта је продато, коме и за колико?
Одговор на свако од ових питања говори о томе да се код продаје Комерцијалне банке ради о умишљајном економском убиству државне банке без преседана.
- Шта је продато? Комерцијална банка је најбоља српска банка и њен капитал и тржишна моћ су огромни. И сви параметри о томе говоре. И тржишно учешће Комерцијалне банке од 12%, њен кредитни потенцијал, квалитет капитала, мрежа филијала, профит и велика штедња – депозити грађана у Комерцијалној банци говоре о томе да ова последња српска банка може да доноси само профит. Комерцијална банка има значајан и ефикасан капитал и огромну девизну штедњу и највећу мрежу филијала у Републици Србији, Црној Гори и Републици Српској. Капитал Комерцијалне банке износи 640 милиона евра. У билансној активи према последњем неревидираном билансу стања за период од 1.1.2019. до 31.12.2019. године, банка располаже готовином у износу од близу 68 милијарди динара или 580 милиона евра и њена готовина расте из године у годину. Укупна билансна актива Комерцијалне банке према истом извештају је 432 милијарде динара што је више од 3,5 милијарди евра. Комерцијална банка остварује и све веће профите из године у годину. Неревидирани биланс успеха за 2019. годину показује да је Комерцијална банка остварила добитак након опорезивања од 9.1 милијарди динара или више од 77 милиона евра. Нису само актива, профити и капитал Комерцијалне банке продајом – тј. фактичким поклоном препуштени новим страним власницима НЛБ банке – једне од најнепрофитабилнијих и најпроблематичнијих банака у региону. Комерцијална банка располаже огромном штедњом српских грађана. Пасива, а то је оно што је депоновано у Комерцијалној банци односно штедња њених клијената представља 1/5 укупне девизне штедње свих грађана Србије. Комерцијална банка има 770.000 клијената физичких лица а њихови су депозити изузетно стабилни за разлику од депозита привреде, па се стога сматрају најквалитетнијим депозитима.
Девизна штедња у Комерцијалној банци износи 1 милијарду и 764 милиона евра. По томе се и процењује кредитни потенцијал и могућност даље зараде ове банке са преко три хиљаде запослених. Овај огроман кредитни потенцијал Комерцијалне банке који износи близу две милијарде евра, а који се заснива на штедњи наших грађана, препуштен је сада странцима, доскорашњим већинским власницима Нове љубљанске банке.
- Друго значајно питање је – коме је продата Комерцијална банка? Наша најуспешнија банка продата је банци која се једва извукла из стечаја. НЛБ су дуги низ година пратили скандали и историја стотина милиона евра ненаплативих потраживања, а која су у једном тренутку нарасла на 20% капитала банке.
Те лоше пласмане, тј. ненаплативе кредите, НЛБ је успевала да смањи тек продајом са дисконтом од 90% или трајним отписом ненаплативих потраживања. Квалитет једне банке и услов њеног опстанка је однос између њеног капитала и тзв. ризичне активе банке, тј. онога што је банка кроз кредите и друге послове пласирала на тржиште. То је моћ и отпорност банке да преброди ризике и своје лоше процене када позајмљује новац. Тај се однос назива адекватношћу капитала. У ЕУ, а од скоро и у Србији, адекватност капитала може бити најмање 12%. Испод тога банка иде у банкрот. Адекватност капитала НЛБ је само 16,7%, што је на граници дозвољеног од стране Европске централне банке, а далеко је испод односа којим су у Комерцијалној банци кредити покривени сопственим капиталом банке. Адекватност капитала Комерцијалне банке је у 2018. години износила 29,18%, а то је готово двоструко већа покривеност пласмана сопственим капиталом у односу на њеног купца – НЛБ банку. Држава Словенија је након бројних скандала и неуспелих аранжмана у току мандата две Владе, везаних за продају ове државне банке, продала 59% капитала за 609 милиона евра , а највећи појединачни власници су фонд Brandes Investment Partners (7,6%) и Европска банка за обнову и развој – ЕБРД, са уделом од 6,3%. Да ова продаја није успела, Словенија би се суочила са драстичним санкцијама као и са забраном факторинг и лизинг пословања. Дакле, најуспешнију српску банку купила је банка са далеко неквалитетнијим капиталом и слабијом финансијском моћи.
- Треће питање је за колико је банка продата? Најскандалозније и најувредљивије за интелигенцију српских грађана у продаји Комерцијалне банке је цена за коју је Влада продала свој удео од 89,3% акција. Светска банкарска пракса у продајама и аквизицијама каже да се цена једне банке одређује, поред осталих параметара, и тако што се капитал банке множи са рациом 3. Једноставно, ако банка вреди 10 динара, она се продаје за 30 динара, и то због профита коју банка ствара као новчано предузеће. Вредност Комерцијалне банке по тој грубој процени износи око 2,5 милијарде евра, без додатних параметара квалитета депозита, профита, степена адекватности капитала и добити на основу капитала и имовине банке. За удео од готово 90% колико је држава Србија имала у свом власништву у Комерцијалној банци , наши су „генијални“ стручњаци успели да постигну цену од 387 милиона евра, што је необјашњиво мали износ, који је мањи чак и од капитала банке.
Продаја Комерцијалне банке са кредитним потенцијалом од две милијарде евра и капиталом од 640 милиона евра за износ од 387 милиона евра представља пример свесног урушавања економске моћи Републике Србије.
Ова багателна цена није скандалозна само по себи, већ је необјашњива и због претходних трансакција и улагања која је држава Србија имала у Комерцијалну банку пре њене продаје. Држава је страним акционарима банке (ЕБРД и МФК ) за 43% њихових акција у капиталу банке исплатила 260 милиона евра. Ови су инвеститори у претходном периоду у банку уложили 190 милиона евра, а од државе Србије наплатили 260 милиона евра. Њихова је добит дакле у овом послу била 70 милиона евра. Држава Србија је такође, 2012. године, извршила докапитализацију Комерцијалне банке са 100 милиона евра како би остала највећи појединачни власник са уделом од 42%. За куповину акција од страних инвеститора и за докапитализацију држава Србија је уложила 360 милиона евра, а за 89.23% акција држава Србија је добила свега 387 милиона динара.
Нето добит за Комерцијалну банку износи 27 милиона евра. Савршен злочин или генијалан бизнис? Је ли и министар Мали оваквом генијалном акробатиком куповао и продавао своје станове? Продавао их џабе, а куповао најскупље могуће или се тако ради само за државу? Недавно је за кабловског оператера „Коперникус“ ТЕЛЕКОМ исплатио 200 милиона евра, а Влада, као заступник државе Србије, најбољу српску банку поклања за 27 милиона евра.
О величини овог економског злочина изведеног од стране српских финансијских „магова“ у Министарству финансија говори чињеница да је у 2019. години Комерцијална банка остварила добитак од 78 милиона евра, док у 2020. години нето добит коју је Влада остварила за највећу банку у њеној продаји износи 27 милиона евра.
Не морате бити банкарски геније да схватите да рационалног објашњења за ову багателну продају нема и да се ради о пљачки и отимању најбоље банке у Србији.
Проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери