Продаја Комерцијалне банке – 3. део

     Да би сте банку вредну две милијарде евра продали за нето добит од 27 милиона евра заиста није потребан академски назив доктора наука. Ту је председник Вучић у праву. Министру Синиши Малом за ову трансакцију заиста није била потребна докторска титула. Бесрамност је била довољна.

Објашњење министра Синише Малог да је банка претходних година остваривала 27 милиона профита и да је постигнута цена најбоља могућа је бесрамна лаж. Неревидирани финансијски извештаји Комерцијалне банке показују да је у 2019. години Комерцијална банка имала близу 78 милиона евра добитка након опорезивања (9.1 милијарди динара). Јасно је да онај ко је плагирао докторску дисертацију не може да изговара истину, разлика између истине и лажи је „само“ 50 милиона евра.

Даље, објашњење министра Синише Малог да НЛБ банка има визију и стратегију је срамно. Ако НЛБ банка има визију и стратегију, зашто их није применила у развоју НЛБ банке у Србији где послује скоро 20 година и једна је од најгорих банака у Србији са висином ненаплативих пласмана од скоро 60%.

И објашњење несуђеног др Малог да продаја најбоље српске банке није удар на монетарни суверенитет, јер ће попут Поштанске штедионице остати као национална банка, је такође апсурдно.  Поштанска штедионица до 2004. год. није ни била банка, већ само штедно-кредитна организација. Њено учешће на српском банкарском тржишту је 4,5% и њен је потенцијал неупоредив са потенцијалом и значајем Комерцијалне банке чије је тржишно учешће три пута веће, а квалитет капитала неупоредив.

Народна банка Србије има све законске основе да ову продају спречи, како због незадовољавајућег финансијског стања купца, тако и због недостатака добре пословне репутације купца (чл.96.ст.1.и ст.2. Закона о банкама). 

Народна банка се често назива и банком последњег уточишта, додуше за другу врсту банкарских трансакција. У ситуацији криминалне продаје Комерцијалне банке,  Народна банка Србије ће ту своју улогу морати да покаже и у улози последњег контролора продаје и чувара овог финансијског националног блага.

И поред тога што чл. 9а Закона о банкама искључује одговорност запослених у НБС за штету коју начине својим радом, осим ако се не ради о умишљају, текстови из стручне јавности који се противе овој скандалозној продаји биће довољан доказ да НБС није поступала у доброј вери уколико ову сагласност да.

Спречавање потпуне предаје монетарне суверености земље у руке страног капитала, пад у монетарно ропство и препуштање судбине новчаних токова у Србији страном капиталу је сада у рукама Народне банке Србије.

Народна банка Србије механизме да ову продају спречи има.

Хенри Форд, оснивач компаније „Ford Motor Company“,  је рекао да када би обични људи разумели систем по коме банке стварају  профит, избила би револуција.

Исто може да се каже и за продају Комерцијалне банке.

 

проф. др Тамара Миленковић Керковић

потпредседник Двери