Србија је недавно изгубила пуноправно чланство у Европској асоцијацији за обезбеђивање квалитета високог образовања упркос упозорењима које је Министарство образовања, науке и технолошког развоја Србије добило као услов да се пуноправно чланство у овој асоцијацији сачува.
За време мандата министра образовања, Младена Шарчевића, углед Србије је знатно унижен. После пада Београдској универзитета за сто места на Шангајској листи за 2019, неуспеха на ПИСА тестирању ученика српских школа, из лабораторије Младена Шарчевића нам стиже још један понижавајући резултат експеримента – избацивање Србије из Европске асоцијације за обезбеђивање квалитета високог образовања. Одавно је јасно да се министар Шарчевић игра српским образовним системом што доказују његове изјаве попут оне о вршњачком насиљу „Том детету пише на челу – мучите ме“ или материјалних (не)услова за остваривање једног од основних људских права из Декларације о људским правима, права на образовање.
Последња грешка министра сликовито описује на који начин функционише његов рад. Наиме, Србија је била од стране Европске асоцијације за обезбеђивање квалитета високог образовања упозорена на недостатке које могу довести до губљења равноправног чланства. Због тога је министар формирао Национално тело за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању (НАТ). Кључне улоге у овом телу, министар је доделио, редовним професорима Правног и Економског, факултета Сими Аврамовићу и Јелени Кочовић. Нажалост, њих двоје су постојеће недостатке оснажили што је довело до ових последица. Неке од примедби су се односиле на нетранспарентност процеса акредитације, неравноправност међу институцијама у процесу акредитације, аутономију НАТ или бирократицазиција акредитационог процеса. Извештај из марта НАТ у коме се наводи да су примедбе формалног типа, говори о неодговорном односу према задатку које то тело има.
Иако, НАТ уверава да ће се признавање диплома високошколских институција у Србији вршити непромењено, ми смо дужни да министру Шарчевићу поставимо неколико питања:
Да ли је знање само стечена диплома, која ће се признати у европским земљама? Ми не учимо и не стичемо знање да би нам се дипломе признале и како бисмо могли да радимо у земљама Европе. Дипломе и знање стичемо због вредности коју сами по себи имају. Да ли ће професори Београдског универзитета и млади истраживачи и даље у свету имати исти углед након ових дешавања? Да ли ћемо овим добити образовне санкције због Ваше неодговорности и некомпетентности? Какву поруку шаљете ученицима српских школа о значају образовања?
И за крај, када ћете поднети оставку као последњи доказ достојанства у односу на улогу коју имате у нашем друштву?
Теодора Зарић, Српски покрет Двери