Последњих дана је интересовање јавности усмерено ка положају и статусу породиља и мајки у нашем друштву. Разлог су најављене измене Закона о финансијској помоћи породицама са децом. Ипак, место похвалама, заузимају питања и бојазан због чињенице да су измене уследиле након три године од усвајања Закона и много апела грађана. Ово је повод да поставимо кључна питања – какав је однос државе према мајкама и породиљама, а највише, какав је однос и какву подршку од државе добијају младе жене које се одлуче да постану мајке?
У општој несагласности медицинске струке, с једне стране, која упозорава да биолошки сат код жена почиње да откуцава од 25. године живота, и намета савремених друштвених очекивања, с друге стране, млада жена трпи. Оне младе жене, које одлуче да се након завршетка средње школе образују, суочавају се са притиском околине и друштва да је школа на првом месту. Након завршене школе, долази до запослења и проблема који је у директној вези са Законом о финансијској помоћи породицама са децом. Оно се тиче права на остварење трудничког и породиљског боловања и предвиђене новчане накнаде за овај период. Према постојећем Закону, од јула 2018. године смањења су примања женама које су радиле мање од 18 месеци у континуитету пре почетка трудноће, смањење су и предузетницама, мајкама деце којој је потребна додатна друштвена подршка, као и онима које зарађују више од три просечне републичке плате. Иницијатива „Маме су закон“ упозорава да овим изменама ипак неће бити решени кључни проблеми. Новим изменама се бришу одредбе да мајке деце са инвалидитетом бирају између сопствене зараде и накнаде на коју има право њихово дете. Међутим, овим није предвиђено и обештећење за период од јула 2018. године, када је Закон ступио на снагу. Измене, такође, не решавају проблем мајки које немају 18 месеци радног стажа, мајки предузетница, проблем минималне накнаде зараде током неге детета, измене се не односе на жене које морају да одржавају трудноћу, које зарађују више од три просечне плате, нити има подршке за мајке које су родиле више од четворо деце. Дакле, и даље младе жене и жене уопште остају у истом проблему. Оне ће и даље морати да одлажу мајчинство због 18 месеци радног стажа. Мајке и даље неће имати загарантовану новчану надокнаду довољну за основне потребе ње и њеног детета. Подршку државе неће имати ни мајке које морају да одржавају своју трудноћу, нити оне мајке које имају више од четворо деце.
Српски покрет Двери у свом програму одувек указује на насушну потребу формирања Министарства за породицу. Ипак, нова Влада и новоформирано Министарство за бригу о породици и демографији не дели исто схватање. Свакако да они разумеју потребу да овакво министарство постоји на папиру, али они не разумеју и не осећају његову суштину. Министарство за бригу о породици мора заиста да брине о породици. Оно кроз ту бригу мора да подстиче и подржава жене да рађају и да имају квалитетан живот у улози мајке. Млада жена, нарочито, мора бити подржана, мора јој бити омогућено да усклади образовање и материнство, мора бити учињено све да се, у било ком тренутку свог живота, оствари као мајка, а да остваривање њених права као мајке, не буде условљено послом, висином плате или бројем деце које је претходно родила. Држава Србија много више пажње и средстава треба да усмери ка уређивању Закона о финансијској помоћи породицама са децом, него ка доношењу Закону о истополним заједницама, који је, са правне стране непотребан, а са демографске стране, додатно атакује на опстанак породице схваћене у традиоционалном и хришћанском смислу.
Теодора Зарић
Потпредседник Омладине Двери