Доласком јесени и хладнијих дана, дошло је и до повећања броја оболелих, пре свега, од респираторних инфекција, те су чекаонице у домовима здравља пуније него иначе. У једној од њих сазнадох и једну поражавајућу чињеницу. Пензионисани припадници Војске Србије немају право на примарну здравствену заштиту у „цивилним“ здравственим установама.

     На прву лопту грађанима то није ништа чудно, јер обично одговарају да они могу да се лече у „војним“ здравственим установама, међутим ту заборављају једну чињеницу, а то је да су гашењем многих јединица у процесу реформе Војске Србије угашени многи гарнизони и гарнизонска места. Настао је проблем лечења пензионисаних војних лица која су остала да живе у тим гарнизонима. Они су приморани да путују да би их прегледао лекар опште праксе или им написао упут за специјалистички преглед.

     Ако не могу да путују а обично прехлађени и болесни и нису способни да путују или им дуже путовање може погоршати здравствено стање, они прегледе и дијагностику морају да плаћају у државним здравственим установама! Оваквим односом Министарства одбране они су обесправљени и понижени, јер исто то министарство је Фондом здравствене заштите потписало уговоре о лечењу цивилног становништва у војним здравственим установама (што свакако подржавам и поздрављам), а пензионисани припадници војске немају ту могућност у цивилним установама. Ако напоменем да је међу њима велики број ратних ветерана, долазимо до закључка да их се здравље и судбина ових људи готово уопште не тиче.

     За властодршце они су само трошак и терет кога би се најрадије решили. Зато питам министра Вулина (коме је одавно истекао мандат), ако је ВМА део интегрисаног система здравства Србије, зашто и војни осигураници не би могли да се лече изван војноздравствених установа, чиме би се решио проблем лечења војних осигураника по месту живљења?

     Позивам да под хитно реше ово питање, и овим људима у многоме олакшају живот.
Такође, још једна чињеница везна за војно здравство, а то је да је у здравственом систему Србије заживео систем електронског рецепта, док то у војном здравству није случај. Први резултати показали су ефикасније лечење, јер је увођење електронског рецепта унапредило и олакшало лечење пацијената. У војноздравственим установама рецепти се пишу ручно, па се рад лекара своди на пуко писање рецепата за терапије које се примењују и више година. Велики број војних осигураника и ограничен број лекара ствара гужве и чекања, а то је нешто што се доживљава свакодневно. Код лекара опште праксе се не може отићи без заказивања, оно се врши доласком у дом здравља или телефоном, али само у време одређено за то. Врло често се дешава да не можете отићи код лекара јер је код њега преглед заказало 30 до 40 пацијената, што је ван свих норматива и критеријума. У таквим условима разговор лекара и пацијента сведен је на минимум, јер треба ручно написати силне рецепте. Из овог разлога многи војни осигураници су принуђени да своју редовну терапију купују, иако њихово осигурање покрива ове медикаменте.

     Позивам надлежне да се електронски систем за издавање рецепата уведе и у војне здравствене установе, те да се на тај начин смањи притисак на изабране лекаре, а да се редовна терапија „нађе у систему“ на предвиђени дан у месецу, како је иначе и случај са хроничним болесницима у цивилству.
     Позивам све часне припаднике Министарства одбране, који се налазе у прилици да утичу на планове и одлуке, да одмах ове предлоге усвоје и обезбеде услове за лечење како својих пензионисаних, тако и активних припадника.
     Да су Двери у прилици да уреде ово питање, оно би било решено на задовољство свих корисника.

Војислав Мацић – Члан Главног одбора Двери

Фото: vma.mod.gov.rs