Otvoreno pismo mladosti i svim slobodnomislećim građanima Beograda i Srbije.
Da, ovo zaista mogu biti ključni izbori, i to je jedino naš izbor. Naš je izbor i za koga ćemo glasati. Ali najbitnije je glasati. I znati sve posledice toga da to ne učinimo, ili to uradimo za pogrešnu opciju.
Ovo je možda poslednja šansa da mlađa generacija odluči o svojoj sudbini u ovoj zemlji.
Zato se, ovim proglasom obraćam pre svega njima, jer sam i sam pripadnik iste.
Ali i svim pristojnim, poštenim ljudima ove države koji baš tako žele živeti.
Izlaskom na ove izbore možemo učiniti mnoge pozitivne promene, ili makar pokušati da sprečimo loše. Neizlaskom poklanjamo legimitet i apsolutnu izvesnost ovoj drugoj budućnosti. A to jeste budućnost Vaših sinova, dece i unuka.
Osvrnite se oko sebe, videćete mračnu sadašnjost, cvetanje taloga i mulja protiv kog su se i mnogo bolji pre nas borili. Otvorite oči, videćete ugušenu slobodu mislećeg čoveka i okove okupatora. Videćete mnogo toga ako pogledate malo dalje, malo iza granice postavljene u kutiji u koju hipnotisano gledate svakog dana, iščekujući da sve pomenute lepote boljitka stignu i do Vašeg doma. Videćete mnogo šire, ali Srbiju nećete. Sigurno. Jer nevidljiva je i najbistrijem oku, samrtno izbledela i polako nestaje. Sve ono za šta su mnogi bolji od nas i ginuli. Bezbroj njih, previše.
Sve što smo imali i krvlju i zakletvama ispisali i odbranili, gubimo, svakog dana. Ostalo je još ono malo Srbije da ispunimo usud nestajanja započet još od Turaka, Ugara, ustaša i Nemaca. Najtragičnije od svega je što se završni udarac ne sprema udariti niko od njih, već oni najgori među nama, oni koji su vekovima najteža doba činili još težim. Jer „ako je Turčin krvav do lakata, poturica mora biti do ramena“. Na korak smo, na poslednjem stepeniku do toga da izgubimo sve to, sebe, državu, teritoriju, slobodu, pruženu ŠANSU za normalniji i bolji život. I to najviše zahvaljujući onima oko nas, ali ipak, najviše nas.
Negativna selekcija nakon strašnih pogibija u ratovima dovela je do toga da tačno 100 godina nad nama vladaju najgori, u različitim formama, ali sa istim i vrlo očiglednim interesima. I moramo biti svesni da svaka sledeća godina provedena na taj način znači neizbežnu tragediju jednog nekada hrabrog i velikog naroda. Menjale su se boje, ali sistem je ostao isti, opstao i danas preti da poput onog sendviča pregrize i u slast pojede zdravorazumnost u ovoj zemlji. S decenijama su nas navikavali da tako mora, čak i treba. Mnogi su se do danas i navikli, neki okoristili, a neki i utopili u takav sistem, prodajući sopstveni ponos, dostojanstvo, ljudskost. I dušu.
Svi mi koji se s tim nismo pomirili, a još uvek gajimo nadu da je, baš kao nekada, moguće probuditi čoveka koji će pobediti zveri među nama i dozvoliti da osvane neka lepša Srbija, svoj najvažniji zadatak imamo u nedelju, 4. marta. Ne, ovi izbori sigurno neće razdvojiti žito od kukolja, bar ne tako brzo. Ti „ljudi“ neće nestati tako brzo. Oni su tu, u našim ustanovama, našim domovima. Ponašaju se sasvim normalno, izgledaju poput nas, ali ne razmišljaju poput nas, već zamućeno, zabludelo. Svest im je promenjena i čak iako još nisu dovoljno ogrezli u svom padu, smatraju da je sve to u stvari za naše dobro.
Zato u nedelju ne sakrivajte lične karte Vašim očevima, majkama, stričevima, dekama, bakama. Samo ih dobro, dobro pogledajte u oči, naterajte da se makar zamisle o sudbini koju mogu zapečatiti tog dana svojim najmilijima. Njima ne mogu poručiti ništa što bolje neće upravo oni sami, sem da, čak i u takvom stanju, pokušaju pogledati svoje najrođenije direktno u oči, i dobro razmisle o budućnosti koju im mogu nameniti.
U njihovu podršku ne možemo biti sigurni, zato nam mora biti jasno da smo u 04.03 prepušteni samo i jedino sebi. Sa prilikom da ne napravimo greške koje su upravo ti očevi i dedovi učinili, da se makar pokušamo izboriti za pokušaj da napravimo mesto koje su sanjali mnogi pre nas. Izađite i glasajte jer sada zaista imate i za koga, a još više i protiv koga.
Protiv neljudi koji su se svojom najprimitivnijom manipulacijom usudili da okrenu naše najmilije protiv nas. One najstarije, najsiromašnije, ciljali su kao oruđe sopstvene koristi. Dok su ih ponižavali ispod najnižeg moralnog i ljudskog nivoa. Zato ne budimo razočarani i kivni na one koje dobro poznajemo i koji svesno ništa ne bi učinili nažao protiv nas. Jer oni nisu svesni. Zaista nisu, jer jedino nesvesni i omamljeni, zombirani i lobotomirani mogu biti odbrana ovom sistemu.
Taj bes usmerite na NjIH. Naši su preci za slobodu morali potezati pušku, Vama je sada dovoljna samo olovka.
To neće biti konačna pobeda zlu, jer je nakazna hobotnica ovakvog sistema mnogo žilavija nego što iko od nas može zamisliti, uvukavši svoje pipke u svaku moguću poru našeg društva, pritom je opoganivši na najgori mogući način. Biće nam potrebne godine do konačne slobode.
Ali biće pobeda, zato GLASAJTE SAD, ILI ĆUTITE ZAUVEK!
JA imam za koga da glasam. Vi odaberite sami, ali izađite i… dalje znate.
Napišite im svojim glasom prvu od stotinu presuda za decenije izdaje, otimanja, nasilja i straha.
Moj izbor su Dveri i Dosta je Bilo, antisistemski pokreti i najbolja i jedina istinska opozicija ovakvom društvenom poretku. Ljudi koji su, za razliku od drugih, svoje privilegije i karijere žrtvovali da bi se za nešto borili, da bi nešto promenili. Bar pokušali. Iza sebe nemaju nikakvih afera niti udela u 30-godišnjem urušavanju i pljačkanju države na svim nivoima. Nikakve repove.
Ne mislim da su bezgrešni, niti savršeni, ali znam da su u ovom trenutku najbolji i najpravedniji. Ljudi spremni da zadaju pesnicu u glavu mnogoglave aždaje Jedini spremni pokrenuti najnezgodnija pitanja, ponuditi konkretna rešenja, jedini koji svojim postupcima zasad nisu izneverili poverenje svojih birača i na najbolji način predstavljali ih u Skupštini. A mi smo još odavno zaboravili da je Dom Narodne skupštine upravo to, dom PREDSTAVNIKA NARODA, a ne svojih vladajućih interesnih kasti i partija, potpuno razdvojenih od ostatka građana s mišlju da će večno ostati baš tako kako jeste, jer tako jeste najbolje, za njih.
Ako ne preprečimo taj put, Srbija će se nazvati Partokratija, parazitska država koja je ubila svog domaćina.
Glasanjem u nedelju (za sada) nećemo ništa okončati, ali možemo započeti.
Beograđani, mlada generacijo, i svi slobodnoumni ljudi, nemate drugu šansu, ovo je jedina i poslednja. Ako propustimo ovu, dalji otpor postaće pretežak, skoro nemoguć, i gotovo bezvredan. Ponestaje nam vremena da živimo u budućnosti koju ćemo krojiti svojim radom, trudom i znanjem. U suprotnom bićemo njihovi i svačiji robovi.
Ne zavaravajte se nekom drugom opcijom, jer i tamo gde mislite da „sunce lepše sja“, tamo negde, daleko, nećete imati bolji status. Bićete stranci, do kraja života. Budite sigurni da ovo što ovde ne možete sada, tamo ne možete postići već sutra i vrlo lako. Neki prebrode sve prepreke, ali mnogi ne, neki ne stignu ni do prvog stepenika.
Nigde Vam, znajte, lepše neće biti nego ovde. Ovde ste rođeni, ovo je predivna zemlja u kojoj ste predodređeni živeti, stvarati, rađati. Ne ostaje ništa drugo, nego da se za to odlučite. Za početak izlaskom na izbore, 04.03.2018.
A nema li svetlije i lepše dužnosti nego izgraditi takvu zemlju? Naši preci biće ponosni, a biće i naši potomci.
VOSTANI I GLASAJ!
Izvor / GLAS MLADIH – Sajt posvećen društveno aktivnim mladim ljudima i svima koji ih žele slediti