Novosti

Gumoplastika - Bujanovac, klasičan primer bahatog odnosa države prema nedužnim radnicima

Gumoplastika - Bujanovac, klasičan primer bahatog odnosa države prema nedužnim radnicima

Radnici Gumoplastike iz Bujanovca prekinuli su u četvrtak 20.9.2018. štrajk glađu koji su započeli četiri dana ranije posle još jedne u nizu prevara od strane Vučićevog režima.



Zaposlenima koji štrajkuju od decembra prošle godine već duže vreme je obećavan socijalni program da bi im na kraju državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović Boske, bivši konobar iz Surdulice sa sumnjivom diplomom Više škole za menadžment u Sremskim Karlovcima, saopštio da na njega nemaju pravo.  Razlog i smešan i žalostan u isto vreme: 2015. godine, kada su radnici primljeni u stalni radni odnos, nisu doneta rešenja o tome već je samo načinjen zapisnik. Sve im je to bahato rekao čovek koji ima pravo da iz budžeta uz platu od 86.275 dinara prima i mesečnu nadoknadu od 59.746 dinara kao Predsednik komisije za koncesije Vlade Srbije i još 38.374 dinara za odvojeni život od porodice koja živi u Surdulici. Uz to u Beogradu koristi državni stan, službeni automobil, ima sekretaricu, vozača i lično kupatilo u svom kabinetu.




Doduše, obećao im je isplatu  dugovanja, tačnije razliku od isplaćivanih 8.000 - 15.000 dinara mesečno do zakonskog minimuma. Zaista velikodušno od države da radnicima firme koja je 86% u njenom vlasništvu isplati minimalni lični dohodak koji im, inače, sleduje po zakonu koji je ta ista država donela.


Za to vreme direktor Gumoplastike Srboljub Dimitrijević, penzioner koji je na ovo mesto postavljen od strane SNS-a, najveći krivac za stanje u preduzeću za koga su štrajkači tražili da bude smenjen, i dalje radi i rešava sudbine radnika tako što nagrađuje ulizice a kažnjava „neposlušne“.




Najbolji primer za to je slučaj Sime Milanovića koji je, kakva slučajnost, član Srpskog pokreta Dveri. Već duži vremenski period direktor Dimitrijević nad njim vrši mobing. On je sa mesta poslovođe pogona plastike i gumare prebačen na radno mesto stražara u pogonu obuće čiji su radnici u to vreme štrajkovali. U obrazloženju stoji da je do ovoga došlo zbog štrajka radnika, blokade računa i gubitka posla. Posle sudskog spora, Milanović dobija prvostepenu presudu da bude vraćen na radno mesto poslovođe ali direktor njeno izvršenje uslovljava potpisivanjem izjave o prekidu štrajka koji je on podržavao ali u njemu nije učestvovao jer to radnicima obezbeđenja nije zakonski dozvoljeno. Pošto je odbio da potpiše takvu izjavu uručen mu je „Aneks ugovora o radu“ po kome je ponovo raspoređen na radno mesto stražara u pogonu obuće. Osim toga u ovom aneksu doslovce piše da će plata zavisiti od ostvarenja firme i da može biti manja od zagarantovane. Istim aneksom velikodušno mu je ponuđen i topli obrok u iznosu od 100 dinara, bruto, mesečno.




Može li se posle svega ovoga verovati poslodavcu to jest državi da će ispuniti obećanje i isplatiti radnicima razliku do minimalnog ličnog dohotka zaključite sami.

 


Milorad Aritonović

Predsednik Opštinske organizacije

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.