Čačak – Boško Obradović, nema sumnje, pripada krugu najborbenije desnice i najžešćih kritičara vlasti, a ovih dana predsednik pokreta Dveri srpske optužio je predsednika države da sprema predaju Kosova i Metohije. Bilo je to jedan od povoda da sa njim razgovaramo o svemu: šta bi to on učinio, i da li je spreman da preuzme odgovornost ukoliko Srbi dožive pogrom? Osvrnuli smo se i na pitanje ujedinjenja opozicije i koliko je to realno obzirom na različite političke programe i orjentacije. Intervju prenosimo u celosti.
GZS: Da li je moguće da se ujedini opozicija, da li ste razgovarali oko toga? Da se Saša Janković, Vuk Jeremić i vi nađete u istom taboru s obzirom da se oni zalažu za proevropske vrednosti, što znači i za NATO? Vi ste apsolutno protiv? Kakvi su izgledi da se nađete na istom frontu?
BO: Što se tiče saradnje i ujedinjavanja opozicije, ona je apsolutno neophodna po pitanju borbe za slobodne medije i slobodne izbore, i mislim da ni kod koga u opoziciji oko toga nema dileme, tu moramo nastupiti zajednički, jer ako nema slobodnih medija i slobodnih izbora onda nema normalnog političkog života i demokratije. Da li po nekim temama može doći do saglasnosti i ujedinjenja opozicije to je veliko pitanje. Ono što je crvena linija za Dveri je pitanje Kosova i Metohije. Mi, primera radi, ne možemo da sarađujemo sa Pokretom slobodnih građana Saše Jankovića zato što je za njih prihvatljivo davanje Kosovu stolice u UN odnosno priznavanje nezavisnosti Kosova. Sa svima onima koji su protiv pravno obavezujućeg sporazuma sa lažnom državom Kosovo, protiv davanja stolice u UN, protiv priznanja nezavisnog Kosova, odnosno koji su za poštovanje Ustava Srbije i rezolucije 1244 mi možemo da sarađujemo, a da li možemo da se dogovorimo o zajedničkim temama videćemo.
GZS: Kome više verujete, Jankoviću ili Jeremiću?
BO: Ja mogu da verujem samo njihovim javnim izjavama. Ono što je rekao Saša Janković za mene je apsolutno neprihvatljivo i nije moguća saradnja između Dveri i Pokreta slobodnih građana na republičkom nivou iz razloga što se oni zalažu za stolicu u UN koju treba dati Kosovu. Vuk Jeremić i Narodna stranka sa druge strane su apsolutno protiv potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma sa lažnom državom Kosovo, za poštovanje ustava, i onda je samim tim nama saradnja sa Narodnom strankom Vuka Jeremića prihvatljiva. Da li će do nje uopšte doći, o tome će odlučivati Predsedništvo i Glavni odbor Dveri, ali za nas je načelno prihvatljiva saradnja sa svima koji su za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji.
GZS: Da li to znači automatski da ne možete sa Sašom Janković, ali možete sa Šešeljom, na primer, budući da se i on zalaže za sve to što vi pričate?
BO: To bi sve bilo tako da je Vojislav stvarno opozicija. Šešelj je produžena ruka vlasti i apsolutno na platnom spisku Aleksandra Vučića, i mi u tom smislu ne možemo sarađivati. Kada je u pitanju tema Kosova i Metohije tu možemo sarađivati sa svakim pa i sa SRS – om, ako smo na zajedničkom frontu očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije. A mene živo zanima kako će SRS reagovati kada Aleksandar Vučić bude stavljao potpis na priznanje nezavisnog Kosova.
GZS: Imamo situaciju da se obični ljudi pitaju kako će se ova Srbija, u stanju u kakvom se nalazi, suprostaviti NATO alijansi i velikim silama koje su izgleda rešene da odvoje Kosovo?
BO: Vi ste u jednom potpuno u pravu, Srbija samostalno ne može da se suprostavi NATO alijansi, ali Srbija u strateškoj saradnji sa Rusijom, Kinom i drugim velikim svetskim silama to može. Zato sam i izašao sa predlogom da naš državni vrh pozove rusku vojnu misiju na teritoriju Srbije i time uspostavi jednu ravnotežu, u odnosu na NATO vojnu misiju na okupiranom Kosovu i Metohiji. Od tog trenutka naša pregovaračka pozicija bila bi znatno bolja a ruska vojna misija bi se povukla sa teritorije Srbije onog trenutka kada bi to uradio i NATO.
GZS: Zar se nismo previše oslanjali u proteklih 30 godina na Rusiju i uvek smo bili u problemu kada je najkritičnije. Ta država nije bombardovala Srbiju, ali nigde je nije bilo kada su ovi drugi sipali bombe. I tada smo mahali Rusijom, međutim… ?
BO: Mislim da je utemeljena činjenica da postoje dve različite Rusije. Rusija 2000. pod Borisom Jeljcinom na koju se apsolutno nismo mogli osloniti i koja nije mogla samu sebe da spasi, i Rusija od 2000. pod Vladimirom Vladimirovičem Putinom na koju smo mogli uvek da se oslonimo kada je trebalo. Rusija je bila na našoj strani, zaštitila naše nacionalne interese u međunarodnim organizacijama. Siguran sam, ako je već Aleksandar Vučić u tako dobrim, prisnim i prijateljskim odnosima sa Putinom, da bi ruski predsednik, ukoliko naš zatraži, prihvatio poziv da ruska vojna misija dođe u Srbiju. Ne vidim razlog da se to ne uradi.
GZS: Evo teškog pitanja: ukoliko Srbija ne prihvati ili, kako vi kažete, Vučić ne potpiše pravno obavezujući sporazum, može li da se dogodi pogrom ili oluja, pa tek onda da dole nema Srba? Ko može da preuzme odgovornost za to? Da li ćete se i vi osećati odgovornim ukoliko se to desi, to je teška priča?
BO: To je vrlo ozbiljno pitanje, slažem se sa vama, ali taj pogrom se već događao pa zapadni prijatelji i mentori Aleksandra Vučića na to nisu reagovali. Dakle, ovde se postavlja pitanje ko jedini može da reaguje na to, to je Rusija i zato nam je ovde potrebna ruska vojna misija. To je naša zaštita i bezbednost svih građana Srbije pa i onih na Kosovu i Metohiji, zato je za nas vrlo važno da oni dođe u Srbiju.
GZS: Ko je za vas zaista opozicija u Srbiji u ovom trenutku i za koga biste smeli da potpišete blanko?
BO: Iskreno da vam kažem da ne bih mogao blanko ni za koga da potpišem sem za Srpski pokret Dveri, ali i da se u redove opozicije ne mogu svrstati oni koji imaju direktnu i indirektnu saradnju sa režimom, a to su pre svega Vojislav Šešelj, Nenad Čanak i Čedomir Jovanović. Očito je iz njihovog takozvanog opozicionog delovanja da oni nisu opozicija već da imaju neku vrstu dogovora sa aktuelnim režimom. Da li je to neko plaćanje dugova Čedomiru Jovanoviću iz njegovih propalih firmi, da li je to zbog vlasti u koju je Nenad Čanak ušao u Novom Sadu sa SNS – om, ili su to neka mesečna primanja koja dobija Vojislav Šešelj. To su pitanja za njih, ali iz njihovog delovanja u Narodnoj skupštini RS jasno se vidi da oni nikada ne spominju Vučića, da nikada ne kritikuju aktivnu vlast i da imaju neku vrstu dogovora sa njom. Svi drugi, prema njihovim izjavama u javnosti i u Skupštini, mogu se zaista svrstati u opoziciju. Da li se mi slažemo sa svima njima u ideološkom i programskom smislu? Ne slažemo se sa mnogima, ali jesu svi drugi opozicija.
GZS: Da li mislite da je Vučić jedini problem Srbije?
BO: Ne, nije Vučić. Problem je Vučićeva politika i njegov lični režim, odnosno sve totalitarnija vlast koja gasi i slobodne izbore, slobodne medije i slobodnu parlamentarnu debatu u Narodnoj skupštini RS.
GZS: Zar sve ovo pomalo ne liči na situaciju sa Miloševićem? Setimo se te priče. Milošević jedini krivac, pare čekaju na granici, Srbija kreće napred kada on ode… A znamo šta nas je snašlo, Srbija je potonula još dublje, privreda opljačkana, pomoć debelo uslovljena?
BO: Prvo, ja to nisam rekao na taj način, drugo ne verujem u to i ne mislim tako i potpuno sam protivnik onoga što se dešavalo posle pada Miloševića, a to su vremena DOS-a. Smatram da su Aleksandar Vučić i SNS vrhunac te DOS-ove politike, dodvoravanja zapadu. Želim jednu Srbiju koja se posle Vučića ne dodvorava zapadu, nego onu koja bi brinula o svojim državnim interesima i koja bi stavila u fokus svoje politike, pod jedan, očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, pod dva podršku domaćoj privredi i poljoprivredi i pod tri porodičnu politiku i borbu protiv bele kuge. Takvu Srbiju želim i za nju se borim i neću učestvovati ni u kakvom pokušaju da se Vučić zameni još gorim Vučićem. To za mene nije opcija, poslao sam otvoreno pismo svim liderima političkih stranaka vlasti i opozicije u Srbiji da sam spreman na saradnju sa svima koji su za očuvanje KiM u sastavu Srbije. Taj poziv važi i predsednika, ali on nije odgovorio na moje pismo, što mi govori da on ima neke druge namere sa KiM.
GZS: Rekli ste da predsednica Vlade treba da završi u zatvoru, da li stvarno to mislite?
BO: Da, jednom treba da pošaljemo poruku da ko se igra sa državom, ko krši njen teritorijalni integritet i suverinitet, ko ruši ustav Srbije jednostavno mora da završi u zatvoru. Ana Brnabić je u intervjuu nemačkom „Bildu”, a potom je to ponovila i za domaće medije, javno i otvoreno rekla da KiM više nije Srbija, to je najdramatičnija antiustavna izjava i, rekao bih u tom smislu za krivično gonjenje, koju je izrekao jedan srpski političar. U poslednjih 28 godina to niko na taj način javno nije rekao, i to je tačno po krivičnom zakoniku elemenat za krivično gonjenje.
GZS: A kakvo je stanje po vašem viđenju? Obični ljudi konstatuju da Srbija nema više nikakvog uticaja na Kosovu, šta je tu što Srbija kontroliše pa daje?
BO: Ja imam jedno sjajno kontra pitanje za vas. Zašto onda nas toliko pritiskaju da mi priznamo nezavisno Kosovo? Zato što ono nije nezavisno, sve dok to Srbija ne prizna. Dakle imamo uticaja na KiM. I dalje tamo imamo određene institucije države Srbije i dalje je tamo srpski narod, srpske crkve i manastiri, naša prirodna i privredna bogastva. Problem je što to više nije zamrznuti konflikt kako bi neki želeli da jeste, jer od potpisivanja antiustavnih briselskih sporazuma koje su potpisali Vučić i Dačić, Srbija sve više napušta Kosovo, povlači svoje državne institucije i sve manje je prisutna tamo, ali je još prisutna i zato se od nas traži da potpišemo pravno obavezujući sporazum kako bi se odrekli prisustva, to je zapravo cela ideja.
GZS: Da li ste sigurni da država Srbija zaista može da povrati vlast u Vučitrnu, Gnjilanu i Peći, na primer i koliko je to realno? I da li bi to prihvatili Albanci ustvari? Šta bi bilo sada da nam ga odjednom vrate?
BO: Podsetiću vas da je KiM bilo pod Turskom okupacijom više vekova pa se vratilo ustavno punopravno u nadležnost države Srbije, nakon oslobođenja u Balkanskom ratu1912. godine. Jednom je tako bilo, zašto ne bi bilo opet? Kao što je Srpska vojska otišla sa KiM, tako može i da se vrati. Da budem veoma precizan, šiptarska nacionalna manjina ima svoje mesto u državi Srbiji, ima sva zagarantovana ljudska, verska i manjinska i druga nacionalna prava i u tom smislu ne vidim nikakav razlog da ne dođe do jednog održivog i pravednog rešenja u kojem šiptarska nacionalna manjina funkcioniše i živi unutar države Srbije.
GZS: Po toj varijatni, može Albanac da bude predsednik države Srbije ili Skupštine. Kažu da ih je dva miliona, ovde izbore rešava duplo manje birača?
BO: Šiptari kao i sve druge nacionalne manjine treba da učestvuju na svim nivoima izbora u Srbiji i da se bore za svoja politička prava. To je potpuno normalno, koliko dobiju glasova, toliko će imati političkog uticaja u svim tim našim skupštinama. Ono što je definitivno sigurno, njih nema dva miliona na KiM, njih ima ispod jednog miliona, oni su se već u ogromnoj većini iselili sa KiM u razne zemlje zapada. To je jedan od mitova, odnosno laži da njih ima dva miliona na KiM.
Pre svega, treba videti ko tu sve ima papire i državljanstvo RS, ko uopšte može da glasa. Naravno da svi oni koji nisu rođeni u Srbiji neće moći da dobiju državljanstvo i da u tom smislu budu glasači. Znači, neko ko je došao iz Albanije kada je srpska vojska morala da napusti KiM nakon NATO bombardovanja 1999. svakako nije državljanin Srbije i ne može da glasa ni na kakvim izborima u Srbiji.
GZS: Da li je po vama Putin prijatelj, a Tramp neprijatelj?
BO: Pa Putin je dokazani prijatelj, a Tramp tek treba da se dokaže da li je prijatelj ili ne.
GZS: Šta ako se oni dogovore? Šta očekujete od tog njihovog susreta? Da li tu može da padne dogovor?
BO: Ja bih bio srećan kada bi u tom njihovom dogovoru Srbija pala pod rusku interesnu sferu gde bi onda svi nacionalni državni interesi bili zaštićeni.
GZS: Mnogo smo se nadali u tu rusku pomoć, tačno je da nas nisu bombardovali i da kupuju srpsko voće. Imam utisak da su i građani malo u dilemi jer investitori koji dolaze su iz evropskih zemalja, i to može da bude problem. Šta da se u toj situaciji povuku svi ti investitori?
BO: Nemaju Dveri nikakav problem da sarađujemo sa raznim zemljama zapada u ekonomskoj sferi a posebno sa zemljama u kojima je došli do velikih političkih promena poslednjih godina, poput Mađarske, Austrije, Italije gde su na vlasti političke opcije slične Dverima. Međutim mi razlikujemo odnos zapada i odnos Rusije prema Srbiji.
GZS: Evo, nisam vas pitao šta mislite o Trampu. On se pokačio sa pola partnera u EU?
BO: Donald Tramp se pokazao iz ugla američkih interesa, pre svega ekonomskih interesa, kao jedno osveženje i promena na američkoj političkoj sceni. On je uveo ekonomski patriotizam i uveo da su interesi američke ekonomije ispred svih drugih interesa. I to je nešto što Dveri pozdravljaju, to je isto što bi i mi uradili u Srbiji. Mislim na njegovu politiku u smislu zaštite američkih interesa, na isti način ja bih gledao da zaštitim srpske ekonomske interese. Njegova spoljna politika koja se menja svakog drugog dana u zavisnosti od njegove tviter objave, jeste nešto u šta ne bih ulazio, on treba tek da pokaže šta su dometi njegove spoljne politike, pa između ostalog i ono što me najviše zanima, prema Srbiji.
On ima priliku da promeni jednu negativnu politiku američke administracije prema Srbiji koja traje već 30 godina, on ima jedinstvenu priliku da se vrati na savezništvo i prijateljstvo koje je nekada postojalo između Amerike i Srbije u vreme, recimo, Drugog svetskog rata kada su Srbi iz redova generala Draže Mihajlovića ovde spasili preko 500 savezničkih, između ostalog i američkih pilota, kada je Amerika slavila generala Dražu, kao prvog ustanika u okupiranoj Evropi pod fašizmom, kada smo imali neke normalne savezničke odnose. Evo što imamo poslednjih 30 godina: Amerika je uvek, kada je mogla, stala na stranu srpskih neprijatelja i protiv srpskih interesa.
GZS: Zašto?
BO: Dobro pitanje. Zato što su procenjivali da ti njihovi saveznici u tom trenutku odgovaraju američkim interesima, bilo da su rimokatolički elementi Slovenije i Hrvatske, bilo da su muslimanski elementi Bosne i Hercegovine ili Kosova i Metohije, oni su u tom trenutku stajali na njihovu stranu, protivno pravoslavnoj i ruskoj strani sveta.
GZS: Kažu da su Srbi su uvek bili iskreniji prijatelji. Možda ponekad naivni?
BO: Slažem se i mislim da se Amerika debelo ogrešila o Srbiju. A i generala Dražu Mihajlovića koga je morala mnogo više da zaštiti od komunističkog progona toga vremena, jer je bio njihov iskreni i pravi prijatelj.
Izvor: Glas zapadne Srbije