Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић оценио је у Новом дану да се „бојкот опозиција дефинитивно у последње време крњила“. „Такозвана бојкот опозиција била је у стању клиничке смрти до прошле недеље када је Бошко Обрадовић, случајно, почео штрајк глађу. Једино решење је било да се из тог пасивног и килавог бојкота уђе у нешто конкретно“, каже Миливојевић.
Према његовим речима, „бојкот опозиција се дефинитивно у последње време крњила“.
„Једино решење је било да се из тог пасивног и килавог бојкота уђе у нешто конкретно. Да ли је ово најбоља идеја? Није. Али је Обрадовић успео да надмаши Томислава Николића, он се осмог дана причестио, а не заборавимо да је њега посетио и тадашњи председник“, каже Миливојевић.
Како је рекао, „ако је акт милосрђа председника померање избора за неко нормалније време, зашто га опозиција не би поздравила“.
„Сврха преговора је да се дође до компромиса. Ако је максимални захтев бојкот опозиције одлагање избора 6 до 9 месеци, формирање техничке владе, хајде да видимо шта је мера компромиса, ако се до те врсте дијалога дође“, каже он.
Слаже се, каже, да се у Србији „коначно мора знати шта је права опозиција, шта конструктивна, а шта је инстант опозиција која се прави само за изборе“.
„Права опозиција критикује оно што Вучића боли, не декора ради, Вучића боли оно што он бескрупулозно ради, а неко други на то указује пажњу, он крши Устав из дана у дан, он је узурпирао и законодавну и судску и извршну власт. Оне странке које смеју да га критикују за то су права опозиција, оне које не смеју то, али смеју у неким другим су конструктивна, а инстант су ове пред изборе“, каже.
Каже да му се не свиђа када се неко „удара у прса“ и прича како иде у бојкот, а онда реши да иде на изборе.
„‘Нису исте ствари као пре’, шта сад је боље? Сад су демократскији услови? То су бесмислене приче, свима нама је јасно да се највећи део политичара у Србији бави политиком да би дошао до неке врсте моћи пречицом или до новца. Према томе, та образложења ‘шта ће бити када прође 21. јун, остаћете ванпарламентарна, од чега ћете да живите’, па нисте ваљда живели од политике, ја се грозим кад чујем то, ваљда се политиком баве остварени људи који имају каријере и ван политике“, каже он.
Према његовим речима, Сергеј Трифуновић је специфична политичка појава.
„За мој укус сувише екстравагантна, али млад свет очигледно на неки начин, као што имате на десном полу Бошка Обрадовића, на том анархолибералном, анархолевом полу имате Трифуновића, и један и други без проблема сами могу прећи цензус, с тим што Обрадовић вероватно неће изаћи на изборе“, каже он.
Говорећи о онима који су били за бојкот, а реше да изађу на изборе, каже да је „то проба свих њих пред грађанима“.
„Ако је само 10 одсто грађана било за бојкот, то је последица, резултат политике тих који су били у ‘Савезу за бојкот’. Ако они мисле да могу да се насмеју у лице тим људима, онда да, зашто да не, нека изађу, али тај ко изађе нема шта да ради на следећим изборима, ако их буде јако брзо, као што управо тврде ти из ‘Савеза за бојкот'“, каже он.
Према његовим речима, чак и да избори буду 21. јуна, „ми смо 18 дана у противуставном стању“.
„То се решава врло једноставно, били они 21. јуна, у августу, септембру или крајем године, те изборе морате некако затворити, тај правни уставни вакуум морате затворити, то се у овом тренутку може решити лекс специјалисом“, каже.
Извор: Н1