Intervju sa prof. dr Tamarom Milenković-Kerković, članom predsedništva Dveri.
* S obzirom da ste redovni profesor na niškom univerzitetu, kako studenti komentarišu Vaš politički aktivizam?
– Moji studenti znaju da nikada pre nisam bila politički angažovana i pretpostavljam da je, sa jedne strane, moja pojava u političkom životu Niša, kao i aktivizam u organima Dveri za njih bilo iznenađenje.
Fakultet, naravno, nije mesto gde će studenti iznositi stavove ili komentare o političkom angažovanju svog profesora. Privatno, međutim, dobijam mejlove i druge poruke u kojima mnogi izražavaju podršku mojoj odluci, da se u vremenu najdublje moralne i svake druge krize u kojoj se naša zemlja nalazi, kao novo lice i osoba „čiste“ biografije angažujem u političkoj organizaciji koja se bori za opstanak države i nacije. Mislim da im to daje nadu da je promena moguća, a možda i podiže svest o tome da će za svoju budućnost morati da se sami bore.
Mnogi mi kažu, ako ste Vi, profesorka u Dverima, to znači da su Dveri pravi izbor. Sa druge strane, čini mi se da moj politički izbor i odluka da se angažujem u Dverima i ne čudi najveći broj mojih kolega i studenata koji me dobro poznaju. Znaju da sam uvek do sada stav imala, i kada je imati stav, bila ne samo hrabrost, već nekada i ludost. Sigurna sam, a to sam u više navrata i od studenata čula da oni razumeju da je moja odluka izraz obaveze koju osećam, kako prema svom narodu koji se nalazi pred sudbonosnim danima i odlukama, a tako i obaveze prema svojim studentima.
* Zašto Srpski pokret Dveri?
– Moje nekadašnje simpatije a onda i aktivno uključivanje u Dveri temelje se na tome što ovu političku opciju smatram i idejno ali i pragmatično i funkconalno jedinim pravim oponentom neoliberalnom main stream-u. Očuvanje tradicionalnih vrednosti i nacionalnog integriteta, što je Srbiju kroz njenu istoriju spasavalo i u najtežim vremenima, borba za porodicu, moral lični i društveni, pravoslavna vera koja kao retko koja čuva autonomiju pojedinca, socijalna pravda, jačanje nacionalne ekonomije uz utemeljenje u čvrstom kulturnom obrascu i obrazovanju za koje se Dveri zalažu, vidim kao snagu koja će jedina, ako razum prevlada, moći da se suprotstavi opštoj eroziji države i pretećem gubitku teritorija.
Dveri su, po mom uverenju, jedina politička organizacija na srpskoj političkoj areni koja ima konzistentnu i čvrstu ideologiju, a koja se zasniva na desnici ideje i levici rada. Zbog toga sam smatrala svojom patriotskom obavezom da svojim angažovanjem u Dverima posvedočim i javno svoje zalaganje za ove vrednosti i podržim ovu opciju koja nije kompromitovana učešćem ni u jednoj vlasti poslednjih 28 godina.
* Šta je to što bi prvo promenili u rodnom Nišu, kada bi Dveri došle u poziciju da odlučuju?
– Prvo što bih promenila je da se Gradu vrate stručni ljude koji bi na rukovodeća mesta dolazili javnim konkursom a ne partijskim podaništvom. Preduzetnici i mladi u Gradu moraju da imaji preferencijalni položaj i umesto u partijske kase, novac mora da ide za subvencionisanje preduzetništva, samozapošljavanja mladih i pomoć poljoprivredi.
Osnivanje Slobodne zone u kojoj bi se bez poreskih i drugih tereta niški i strani privrednici razijali proizvodnju i izvoz je neophodno. Izgradnja kolektora za prečišćavanje otpadnih voda koje se slivaju u „vilinsku reku“ Nišavu je jedan od prioriteta. Turistički kapaciteti Niša su potpuno zapostavljeni. I pored Umetničke škole i njenih talentovanih učenika Niš još uvek nema nijedan prepoznatljiv suvenir.
Kultura je u Nišu na kolenima, pod teretom partijski udomljenih diletanata. U oskudim vremenima možda zvuči čudno ali smatram da je više od svega Nišu potrebna kultura i obrazovanje, pa je stoga Nišu neophodna opera. I pre svega, od Niša je neophodno stvoriti brend. Veliki su ljudi rođeni i živeli u Nišu. Samo veliki mag Šaban Bajramović je dovoljan da Niš ima velike prihode od svojih stvaralaca. Da ne pominjem Nišku banju i potencijale rimskih termi za turiste koje bi se tamo mogle izgraditi umesto tople vode koja otiče uludo.
Niš u turističkom smislu može da bude vremeplov između antike i hrišćanstva, i položaj Grada u kome je rođen Konstantin, utemeljitelj Vizantije i zvanične hrišćanske vere treba iskoristiti da se Niš vrati konačno vrati sebi i prestane da bude kasaba i poligon partijskih naturščika.
* Kako ste podneli odluku niške skupštine o predaji aerodroma državi na upravljanje?
– O niškom Aerodromu „Konstantin Veliki“ je napisano i rečeno puno, a i sama sam dosta toga i izrekla i napisala u protekla tri meseca, dok je trajala borba građana, građanskih inicijativa i udružene opozicije i onih koji su prave Nišlije da Aerodrom ne bude protivno zakonima, protivno moralu i protivno izraženoj volji većine građana na protestima bude otet od strane države.
Kao i sve prave Nišlije i ja sam jako teško podnela glasanje onih odbornika, koji se samo zovu Nišlijama, protivno interesima Grada i građana koji su ih izabrali. „Čast i bruka žive doveka“. Uverena sam da će Aerodrom biti vraćen Gradu. Jedino dobro što je od te otimačine došlo je što je taj događaj bez presedana doveo do udruživanja niških opozicionih stranaka i pokreta i stvorilo neke nove buduće kapacitete u Nišu.
* Vaša poruka mladim ljudima u Nišu ali i čitavoj Srbiji?
– Proći će i ovo. Vreme i strpljenje od dudovog lista svilu stvaraju.
Info služba Dveri