O srpskoj poljoprivredi, o polažaju srpskog seljaka i odnosu države prema poljoprivrednim proizvođačima, sa građanima su „pod lipom“ razgovarali Milovan Jakovljević, ekonomista, poljoprivredni proizvođač iz Ivanjice i Vladan Ćosić, ekonomista, vlasnik rasadnika četinara u opštini Vladimirci.
– Ovom režimu ne trebaju srpski seljaci koji bi u svojim malinjacima i štalama radili za hiljadu ili hiljadu i po evra mesečno, već uniženi, ucenjeni i uslovljeni koji moraju glavom bez obzira da beže sa svojih imanja i ognjišta, i da trče u strane kompanije da motaju kablove za 200 evra. Aleksandar Vučić i ovaj režim upravo sve vreme rade na tome da što više srpskih seljaka završi u stranim firmama za sitne pare – rekao je poljoprivredni proizvođač i malinar iz Ivanjice Milovan Jakovljević, potpredsednik Srpskog pokreta Dveri.
Isključivi krivac za loš status srpskog agrara je država koja je omogućila nekontrolisani uvoz svih poljoprivrednih proizvoda, a srpski seljak ne može biti konkurentan sa stranim poljoprivrednim proizvođačima koji dobijaju subvencije u svojoj zemlji.
Osim toga, navodi, ne postoji jasno deklarativno obeležavanje, što daje mogućnost, recimo, da se maline iz uvoza mešaju sa domaćim „vilametom“ koji je kvalitetan i aromatičam, i pod srpskim brendom se reeksportuju u inostranstvo.
– Srpski agrar je u ozbiljnoj krizi, a problem je, ne samo u plasmanu i zaštiti domaćeg proizvođača, već politička mafija koja kontroliše poljoprivrednu proizvodnju, kao i sve što u ovoj zemlji kontroliše, potrudila se da na čelo raznih udruženja, posebno poljoprivrednih proizvođača poput malinara, postavi ljude koji će zarad nečijih interesa da obesmišljavaju proteste poljoprivrednika. Mali broj udruženja nije pod kontrolom političke mafije i izvozničkog lobija. U prošloj godini predvodnici raznih udruženja dobili su od 300 hiljada do 500 hiljada dinara, a to sudeći po njihovim izjavama više nije ni tajna, da sabotiraju i obesmišljavaju proteste, i da ljude navode na zaključak da je srpski agrar u velikom problemu i krizi zbog hladnjačara, a to nije tačno. Nisu hladnjačari ti koji diktiraju cenu, oni se samo tržišno ponašaju. Znate kom hladnjačaru dolazi inspekcija? Samo onom ko nije u sistemu političke mafije. Oni disciplinuju male hladnjačare, a te velike koji su saradnici uvozničko-izvoznog lobija njima se gleda kroz prste – naveo je Jakovljević.
Milovan Jakovljević je podsetio da postoji međunarodni ugovor potpisan 2008. godine sa tadašnjom Evropskom zajendicom, danas Evropskom unijom, gde piše da zemlja uvoznik ima pravo zaštite domaće proizvodnje uvođenjem vancarinskih mera-prelevmana ukoliko se u uvozi roba po damping ili subvencionisanim cenama. Navodi da seljak iz Poljske u svojoj zemlji ima subvenciju 50 evrocenti, najmanje toliko se mora platiti prelevman na našoj carini da bi se zaštito domaći proizvođač maline. „Tako je i sa bilo kojim drugim poljoprivrednim proizvodom“, kaže malinar iz Ivanjice.
– Zašto se strancima daje 10.000-15.000 evra po radnom mestu? Zbog čega srpskim poljoprivrednim proizvođačima ili mladim bračnim parovima koji su odlučili da ostanu na selu, država ne obezbedi po deset hiljada evra? To je daleko manje od onoga što država daje strancima. Kada mladom bračnom paru date 20.000 evra i deset hiljada evra za svako dete, to su ozbiljne pare, pravi se ambijent, i ti mladi ljudi ostaju na selu, na svom imanju – zaključio je Milovan Jakovljević.
Ekonomista Vladan Ćosić vlasnik rasadnika četinara u opštini Vladimirci navodi da su rasadnici neuređana oblast kao uopstalom i sve oblasti u poljoprivredi. Kaže da je stari zakon povučen, a novi još nije donet, tako da je trenutno praznina koja se koristi za razna mešetarenja.
– Rešenje kako treba urediti oblast poljoprivredne proizvodnje, pa i rasadničarstvo, je da se prepišu zakoni Holandije ili Nemačke, koji su savršeni. U Holandiji se poljoprivredom bavi 1,7 posto stanovništva, u Srbiji oko 21 posto, a holandski izvoz poljoprivrednih proizvoda je šest puta veći nego bruto domaći proizvod Srbije. Inače, Holandija se 80 posto bavi rasadničarskim poslom – kaže Ćosić.
On smatra da se svaka vlast seljaka i poljoprivrede seti pred izbore, obilazi ih, obećava, a seljak svaki put poveruje u obećanja i da će biti bolje. Vladan Ćosić je okupljenima ispričao jednu priču, kada je u jedno selo u okolini Šapca došao ministar sa svitom. Jedan starac je pozvao ministra da mu pokaže svoje stado ovaca.
– Uzeo je praznu katnu i jednu motku, i počeo da udara u kantu. Ovce su dotrčale misleći da će biti podeljena hrana, ali su videle da je kanta prazna. Kad su se ovce razišle, on je opet zalupao u kantu i tad je došla samo polovina stada. Ubrzo su se i one razišle jer u kanti nije bilo hrane. Kada je treći put zalupao došlo je samo par ovaca. Starac je tada rekao ministru:“Vidite i ovca zna kad je varaju, a samo srpski seljak dođe svaki put kad neko lupi u kantu – kad mu nešto obeća, i nikako da nauči“. To je ta priča o seljaku i o vlasti – zaključio je Vladan Ćosić u „razgovorima pod lipom“.
Kolubarske.rs