Андреј Вучић је главни мозак паралелног криминалног система који заправо влада државом, а СНС је само политичко крило ове мафијашке организације. Усудио бих се рећи да је Андреј Вучић храбрији и опаснији тип од Александра Вучића, а самим тим и паметнији, да уме да сакрије своје трагове и да много више подсећа на озбиљног мафијаша попут једног Мила Ђукановића, него његов брат који само глуми да је нешто опасан, а у ствари је велика кукавица.
Овим речима лидер Двери Бошко Обрадовић у интервјуу за Нова.рс одговара на питање како види улогу Андреја Вучића у власти.
У разговору за наш портал, Обрадовић је исказао и уверење да ће управо са братом председника Србије разговарати о мирној примопредаји власти, кад за то дође време.
„Имам невероватан осећај да ћу око мирне примопредаје власти морати да водим разговор са Андрејом Вучићем, јер ће се Александар у том часу затворити у подрум Председништва и плакати!“ – каже Обрадовић.
Претходне недеље стигао вам је судски позив поводом инцидента испред Скупштине у којем сте учествовали заједно са министром Лончаром и послаником Маријаном Ристичевићем. Какав судски процес очекујете?
Морам признати да сам одушевљен новом ажурношћу и ефикасношћу у раду Првог основног јавног тужилаштва и Првог основног суда у Београду када је овај случај у питању. Где би нам био крај да су били овако брзи и делотворни у случајевима “Банана”, “Кофер”, “Савамала” и “Хеликоптер”, “Телеком”, “Коперникус”, “Курир”,,”Крушик” и “Јовањица” или у вези са убиствима Оливера Ивановића и Станике Глигоријевић. Може ли се српском правосуђу после свега било шта веровати кад нису кадри да испитају везе министра Лончара са Земунским кланом или пословне махинације Маријана Ристичевића са робним резервама, али су веома активни када треба гонити опозицију? Правда није правда ако не важи за све подједнако. Зато је данас у Србији осећање неправде можда чак и јаче изражено од немаштине и представља већи мотив за одлазак младих у иностранство.
Плашите ли се евентуалне затворске казне?
Тачно је да је ово колико знам прво суђење једном опозиционом лидеру на коме је запрећена казна до пет година затвора. Али, сви ми већ девет година живимо затворску казну под овом влашћу. На овом случају се толико инсистира да би се нашим кажњавањем сви други одговорили и од саме помисли на нове протесте испред Скупштине. Лично стојим иза свих својих поступака и спреман сам да за њих одговарам. Одазваћу се позиву суда и посведочићу истину, а истина је да је четворо народних посланика Српског покрета Двери тога дана протестовало на степеништу испред Народне скупштине због измена два закона о изборима у сред изборног процеса. Уместо да на одговорност буду позвани они који су на овај начин прекршили Устав и потом организовали недемократске изборе – на суду завршавају опозиционари који указују на кршење Устава и закона. Ако је то разлог да се иде и у затвор – спремни смо, али то ће само бити сигнал да је овом режиму дошао крај. И сигуран сам да на овим суђењима нећу бити сам испред Суда и у судници.
Ваш покрет недавно је усвојио нови програм. Говорите да није неопходно само бити против Вучића. Шта је још важно за опозиционо деловање?
Сматрам да су се Двери довољно доказале као борбена и храбра опозиција. Дошло је време да покажемо да имамо озбиљан политички програм и квалитетне и нове људе који га носе. Грађанима више није довољно да сте само против Вучића, већ желе да чују шта је ваш план за Србију после пада ове власти. Прогласом “ПРОМЕНА СИСТЕМА –СИГУРНОСТ ЗА СВЕ” ми смо одговорили на та очекивања грађана и у свом самосталном деловању до следећих избора инсистираћемо на томе: нови људи и нове идеје, праве политичке и стручне теме, а не само дневна политика и празна препуцавања. Управо је смена политичких генерација од кључне важности за Србију. Овде су се мењале власти, али је систем остајао исти. Више није довољна промена власти. Потребна је промена система, а то могу да изнесу само нови и некомпромитовани политичари. Позивамо све грађане да се врате у политику и преузму одговорност за одлучивање о својој судбини.
Како ће изгледати те нове Двери које најављујете?
Проглас је подељен у пет тачака: ТИ ОДЛУЧУЈЕШ – Обнова демократије, ТИ КОНТРОЛИШЕШ – Правна одговорност, ТИ ЧУВАШ – Зелени патриотизам и ново село, ТИ ЖИВИШ – Нови град по мери човека и породице, и ТИ ОСТАЈЕШ – Ово је земља за сву нашу децу. Ово је само почетак представљања нашег програма, а до краја године представићемо конкретне мере и носиоце јавних политика и у области здравства, економије, образовања и културе, пољопривреде… Ми смо политичка организација која ставља породицу на прво место у друштву и држави и по томе смо јединствени.
Желимо да Србија изврши пореску реформу у корист свих наших породица, што подразумева смањење пореза на зараде и пореза на имовину за сваког грађанина који ступи у брак или брачни пар који добије дете.
Тако се стимулише брачни и породични живот у свим озбиљним државама и породичним људима остаје више новца у кућном буџету. То је ново. Све остало су празне приче док као народ демографски нестајемо.
А како мислите да дођете до већег броја гласача, с обзиром да нисте више део Удружене опозиције, а не припадате ни опозиционом блоку који тренутно води преговоре?
Управо тако што се разликујемо и од власти и од остатка опозиције. Двери никада нису биле на власти, иза нас нема афера, понудили смо модерну конзервативну и демохришћанску политику која је данас на власти у Аустрији, Немачкој, Пољској… Удружена опозиција Србије се одрекла 30 програмских тачака Савеза за Србију што је за нас било неприхватљиво, а тзв. преговори у опозицији односе се углавном на оне који су учествовали на Вучићевим лажним изборима тако да се ни ту не уклапамо. Отворили смо све друштвене мреже Двери за дигиталну демократију и од њих направили дискусионе платформе за партиципативну демократију, а велики смо заговорници и директне демократије и референдума на свим нивоима по узору на Швајцарску. Мораћемо и на терен и да о свему овоме разговарамо и у директном контакту са грађанима јер су нам сви велики медији затворени.
Како очекујете да срушите режим кад сте ви на друштвеним мрежама, а њихови представници на свим националним фреквенцијама?
Јавни медијски сервиси, као и све националне фреквенције су јавно добро, у власништву свих грађана Србије и не може их користити само владајући режим већ равноправно и опозиција. Ја сам био и остао мишљења да ако неко тако отворено крши Устав и закон ми као грађани морамо да му се појавимо на вратима и ослободимо ту независну државну институцију од унутрашње окупације.
У једној таквој акцији прошле године у згради РТС сам то и лично покушао са својим најближим саборцима и другим учесницима протеста, и то бисмо и урадили да није било бруталне реакције Полиције на позив Драгана Бујошевића. И то није било никакво насиље са наше стране јер никоме није фалила ни длака са главе већ је насиље оно што нам РТС и друге телевизије са националном фреквенцијом и ова власт раде све ове године. Али је очито потребно још неко време да то већина грађана Србије схвати и поново посети зграду РТС, Скупштине, Владе, Председништва, Републичког јавног тужилаштва, Уставног суда Србије, РЕМ-а… Бићу стрпљив до тада.
У изјави за Нова.рс прво сте истакли да ћете ићи на састанак опозиције, али сте убрзо променили мишљење. Шта се у међувремену догодило?
Рекао сам и поновићу да унутар опозиције морамо да разговарамо и договарамо се у циљу смене актуелне власти, али да модератори тих сусрета не могу бити водеће личности бивше власти које су изгубиле поверење грађана. Није реално да Борис Тадић или Зоран Живковић после свега предводе опозицију. Време је за неке нове и млађе људе у политици и драго ми је да је тај процес почео да се одвија. Или – ако је то толики неиздрж за оне који су већ били на власти да поново морају да се гурају у први план нека се формира једна опозициона колона од свих оних који су били на власти и друга од свих нас који никада нисмо били на власти, па нека грађани бирају да ли су за то да се врте у кругу истих политичких фаца још 30 година или не. А нови у српској политици не треба сада да се гложе идеолошки између себе већ да сарађују и заједнички направе нормалну државу и демократски политички поредак у коме ће се потом такмичити са својим различитим програмима, а грађани гласати без притисака и уцена.
Као разлог због чега сте одбили учешће у разговорима опозиције, навели сте то што је позив упутио Борис Тадић, централна фигура бивше власти за коју такође немате лепо мишљење. Међутим, Драган Ђилас је такође био високопозициониран у тој власти, али сте ипак прихватили да будете део Савеза за Србију. Можете ли да нам објасните разлику?
Сви смо помало постали таоци негативног наслеђа и нерешених међусобних односа унутар некадашње Демократске странке, која није случајно пала са власти 2012. године. Никада нисам био функционер ДС нити део те власти, већ сам им био опозиција, па не бих да се враћамо на бивши режим. Колико је тешко изборити се са аветима прошлости најбоље на својој кожи сада осећа један прави и честити демократа Зоран Лутовац.
То што нико од нас не може сам да сруши ову власт усмерава нас на сарадњу, али то не значи да са падом ове власти треба да се вратимо на прошлу. Двери су управо тај гарант да ће овога пута са сменом власти бити промењен и комплетан корумпирани политички систем који овде функционише без прекида већ 30 година.
У 30 тачака Савеза за Србију све то је било предвиђено и зато смо били међу његовим оснивачима. Што се нас тиче ми смо остали верни том програму.
Да ли се кајете што сте заједно са представницима Савеза за Србију били у бојкот кампањи?
Не, напротив! Било је веома важно не учествовати у лажи и не дати легитимитет лажним и противуставним изборима. Сматрам да је то била једна часна и поштена кампања у којој су представници опозиције показали да им је више стало до политичких принципа и верности Споразуму са народом него до скупштинских фотеља и привилегија. То нам је један велики морални капитал за даље, упркос свим манама бојкота, као што су остајање без скупштинске говорнице, финансирања из буџета, коришћења просторија за политички рад… То је био велики залог за будућност српске политике.
Како гледате на то што се поједине странке које су бојкотовале претходну изборну трку сада припремају за излазак на београдске и председничке изборе? Да ли се и ваш покрет организује у том правцу?
Смисао бављења политиком је излазак на изборе и освајање власти, а не бојкот. Бојкот је само средство да се дође до слободних и поштених избора. Бојкот је и у домаћој и у међународној јавности разголитио недемократски карактер садашњег режима и отворио пут да следећи избори буду демократски. Али, за то тек треба да се изборимо. Оно што је важно јесте да су овакве скупштине без опозиције неодрживе и да сама власт – и то пре формирања Скупштине и Владе – признаје да ћемо брзо морати на ванредне изборе. Наш Покрет се свакако организује у томе правцу и већ смо почели обуку за изборни процес у нашим локалним организацијама. Паралелно настављамо борбу за изборне услове са осталим колегама у опозицији.
Дакле, планирате учешће на првим наредним изборима?
Да видимо прво шта носи дан, а шта ноћ. Једну ствар морамо да схватимо: нико нам неће поклонити слободу, правду и демократију нити ће неко доћи са стране да се бори уместо нас за наш бољи живот у нашој земљи. За слободне медије и поштене изборе морамо се сами изборити, а то тражи нови излазак на улицу, нове масовне демонстрације и грађанску непослушност, извесну спремност на жртву, храброст и посвећеност док власт не пристане на наше захтеве. Зато се припремамо као да ће избори бити сутра, али не смемо дозволити да ти избори изгледају као за време ове власти до сада.
Верујете ли у победу на београдским изборима и који су предуслови да би се она остварила?
Опозиција на тим изборима мора да наступи паметно. Без обзира у колико се колона излази важно је да нема међусобног нападања и да су направљене тако да ниједна не остане испод цензуса. Онда је уз паралелну кампању подизања излазности победа итекако могућа, веома слично црногорском сценарију. Ако је негде Вучићева власт најближа паду онда је то Београд.
Аналитичари сматрају да ће власт вероватно спојити београдске са председничким изборима. Да ли опозиција може до заједничког председничког кандидата, имајући у виду да сте тренутно сте на различитим идеолошким позицијама?
Пре свега желим да истакнем да је свака прича о броју опозиционих колона тренутно бесмислена док не буду дошли први следећи избори и не будемо знали који су то избори и у којим условима се одржавају. Зато Двери до тада свој пут настављају самостално, а тада ћемо сести са осталима и договорити оно што је најкорисније за заједнички успех опозиције. Без обзира на једну, две или више опозиционих колона, направљених по идеолошком кључу за београдске или евентуалне ванредне парламентарне изборе, на председничким изборима треба стати иза једног заједничког кандидата. И ту је веома поучан пример Здравка Кривокапића, мандатара за састав нове Владе Црне Горе, који даје фоторобот кандидата за председника Србије који је нама овде потребан: угледна и нестраначка јавна личност, несумњиви патриота, верник и отац петоро деце, истакнути професор Универзитета… Вучића не може да победи кандидат без националног осећања и без јасних националних ставова. То није могло ни 2000. против Милошевића – не може ни данас против Вучића!
Ко би по вама могао да буде српски Здравко Кривокапић?
Сигуран сам да имамо више сјајних кандидата за ту историјску мисију, али они нису међу онима који се тренутно нуде и гурају у први план. Као и Здравко Кривокапић у Црној Гори и наш председнички кандидат у Србији доћи ће тихо и ненаметљиво, скромно и из другог плана, пред саме изборе и бити изненађење које ће променити политички ток историје.
У претходном периоду много се говорило о бизнисима брата председника Србије Андреја Вучића и брата премијерке Ане Брнабић. Како ви гледате на то што се чланови породица људи који су на власт често доводе у овакве контексте?
Невероватно је да се најобичније постављање питања о умешаности блиских рођака врхушке актуелне власти у криминал и корупцију доживљава као напад на њихову породицу, а занемарује да је у свакој демократској земљи света основна ствар испитивање порекла имовине јавних функционера и са њима повезаних лица, јер ту увек лежи простор за незаконито богаћење. Зато смо у нашем Прогласу “ПРОМЕНА СИСТЕМА– СИГУРНОСТ ЗА СВЕ” предвидели увођење незаконитог богаћења као новог кривичног дела и четири врсте казне: затворску, финансијску, имовинску – одузимање незаконито стечене имовине и лустрацију – забрану обављања јавне функције на дужи период.
Како ви видите улогу Андреја Вучића у овој власти, с обзиром да он није јавни функционер?
У свакој власти постоје формални и неформални центри моћи у које спада брат председника СНС. Андреј Вучић је свакако партијски функционер јер редовно обилази страначке одборе и учествује у изборним активностима СНС. Али, што је много битније, он је и главни мозак паралелног криминалног система који заправо влада државом, а СНС је само политичко крило ове мафијашке организације. Нема сумње да Александар Вучић верује само рођеном брату и да преко њега обавља све тајне и незаконите послове. Усудио бих се рећи да је Андреј Вучић храбрији и опаснији тип од Александра Вучића, а самим тим и паметнији, да уме да сакрије своје трагове и да много више подсећа на озбиљног мафијаша попут једног Мила Ђукановића него његов брат, који само глуми да је нешто опасан, а у ствари је велика кукавица. Прави Вучић је Андреј – Александар је ходајући комплексаш са вечитом потребом да га неко воли, цени и хвали. Имам невероватан осећај да ћу око мирне примопредаје власти морати да водим разговор са Андрејом Вучићем јер ће се Александар у том часу затворити у подрум Председништва и плакати. Али, то можда и јесте права слика краја једног диктаторског режима за који никако нисмо смели да дозволимо да нам се деси, у чему дакле видим кривицу свих нас, нити смемо дозволити да се икада овакво урушавање државе понови, у чему видим толики значај и смисао промене система и уређења правне државе у циљу сигурности и благостања за све као кључних речи за политичке промене за које се Двери залажу.
Извор: Нова.рс
Насловна фотографија: Зоран Лончаревић