ЕКСКЛУЗИВНО – Интервју Бошко Обрадовић, председник покрета Двери

Без слободе и правде нема нормалног живота и зато не можемо ћутати на све оно што власт ради стварајући од Србије страну колонију у којој владају безакоње, неслобода и неправда, док се највиши представници власти, њихова браћа и кумови богате. То мора да престане и зато је ово борба не само за демократију већ и за основне националне и државне интересе, као што је очување Косова и Метохије у саставу Србије или заштита СПЦ и православних верника у Црној Гори. …

Остало је мање од три недеље од избора, до сада је Републичка изборна комисија прогласила 12 изборних листа, а очекује се још неколико. Међутим, никада до сада нисмо имали овако јаке заговорнике бојкота избора. Опозиција је сагласна да су предизборни услови никад гори, да су кршени Устав и закони, али један број опозиционара се је ипак одлучио да учествује у овој неравноправној трци. Свакако најупорнији и најгласнији опозиционар који заговара бојкот, који је 11- дневним штрајком глађу испред Скупштине, како каже, оголио недемократско стање у земљи је лидер Двери Бошко Обрадовић. Он за “Огледало“ одговара на наша питања о активном бојкоту, резултатима штрајка глађу, дијаспори, етикетирању и увредама политичких неистомишљеника…

Рекли сте да је СЗС доживео крах због пасивног бојкота. Да ли је идеја бојкота ипак довољно снажна да очува овај савез у борби против режима, без обзира на подељеност за пасивни и активни бојкот?

„Нема друге. Избори у Србији су изгубили сваки смисао и остају нам само методе ванпарламентарне борбе да се изборимо за слободне и поштене изборе. Наш циљ није бојкот него да у Србији имамо заиста демократске изборе као у бројним другим државама Европе и света, што тренутно није случај, јер је медијска цензура, уцењивање бирача, куповина гласова и гажење свакога ко другачије мисли на врхунцу. Постали смо поново недемократска земља и нажалост после 30 година обновљеног вишестраначја вратили се на почетак: да се боримо за елементарне демократске вредности као што су слобода медија и слободни и поштени избори.“

С једне стране ваш штрајк глађу, што се тиче испуњења захтева није прошао славно, а са друге стране подржало вас је више политичких неистомишљеника него истомишљеника. Како то тумачите?

„Штрајк глађу је оголио недемократско стање у Србији и пред домаћом и пред међународном јавношћу. Показало се да власт не жели поштовање Устава, а да јавни медијски сервис РТС није спреман да издвоји време за два народна посланика који 11 дана штрајкују глађу, да би добили прилику да се уопште њихов глас чује у медијском мраку који влада у Србији. Занимљиво је да су сви наши штрајкачки захтеви били строго поштовање Устава по питању очувања КиМ у саставу Србије, неселективног рада тужилаштва и судова, бриге о Србима у региону и расејању, слободе медија и поштених избора, и да је власт све то или прећутала или се насмејала на захтеве који се тичу поштовања Устава. Тачно је да смо добили велику подршку и политичких сабораца, али и неистомишљеника и све то нас обавезује да у будућности Двери буду фактор јединства и сарадње, а не подела.“

Шта заправо подразумева “активни бојкот” и грађанска непослушност? На који начин би грађани могли да одложе изборе и створе боље предизборне услове?

„Пре свега бојкотом наступајућих лажних и недемократских избора заказаних за 21. јун. Они су такви били и пре пандемије, а по окончању ванредног стања постали су и здравствено ризични и противуставни. Наиме, пандемија још увек траје и у таквим условима избори су велики здравствени ризик. Власт је у међувремену направила велики правни скандал када су 40 дана пред изборе промењена два изборна закона и изборни процес настављен по другим изборним правилима у односу на оне пре пандемије по којима је започет. Само то је довољно да избори буду поништени и одложени, али Управни суд и Уставни суд ћуте и проглашавају се ненадлежним за све наше тужбе и иницијативе, за оцене уставности и законитости наставка изборног процеса. Наше је да такве изборе бојкотујемо на свим нивоима. Нећемо признати резултате лажних избора, нећемо признавати будућу Скупштину и Владу формиране на основу недемократских и противуставних избора, и све то ће водити у све већу политичку кризу која мора резултирати ванредним парламентарним изборима, који ће бити слободни и поштени. Активан бојкот подразумева све форме мирних и ненасилних протеста, демонстрација и грађанске непослушности како бисмо се изборили за заиста демократске изборе.“

Имате ли информацију колико вас дијаспора подржава у идеји бојкота?

„У српској дијаспори смо увек имали највећу подршку, од оснивања Двери до данас. Не бисмо ни успели у нашој борби која траје већ 21 годину без велике помоћи наших људи из расејања. На свим изборима у дијаспори смо бележили одличне резултате и побеђивали власт на многим бирачким местима. Проблем је што је дијаспори заправо забрањено да гласа, тј. што се на сваки начин отежава спровођење изборног процеса у иностранству где живи можда и трећина бирача од укупног броја Срба и других држављана Србије. Ми се залажемо за олакшавање бирачког права, гласање поштом или електронским путем, као и да дијаспора добије загарантована места у Народној скупштини и Влади Србије. Двери су увек биле и остају заступник и заштитник интереса српске дијаспоре на српској политичкој сцени.”

С обзиром на то да сте једини лидер у СЗС који је посланик, зашто нисте више искористили скупштинску говорницу, да до што већег броја грађана дође ваша критика недемократског стања у земљи и кршења Устава?

„Сматрам да сам свој мандат народног посланика од четири године максимално ставио у функцију изношења истине о свему ономе што су проблеми у Србији: од кршења Устава и закона, преко гушења демократије и слободе медија, уништавања домаће привреде и пољопривреде, до криминала и корупције у врху власти. Прве три године сам по броју наступа био убедљиво најактивнији народни посланик на скупштинским заседањима, а када су почели да нам искључују микрофон и да нас искључују са заседања да се наша опозициона реч више не би чула, одлучили смо се за бојкот скупштинских седница. Одржавали смо паралелни парламент у скупштинском холу и велики број редовних конференција за медије. Од свега тога настале су и две моје нове књиге: изабраних скупштинских говора под насловом “Где бежите“ и изабраних конференција за медије под насловом “Криминални кругови – Бела књига о криминалу и корупцији у врху МУП-а и актуелне власти СНС“. То је – на неки начин – круна мог посланичког рада и политичка оставштина за будућност да се зна шта смо као народни посланици Двери радили у овом првом скупштинском мандату.”

Колико смо као друштво далеко од демократије, уважавања неистомишљеника и другачијих људи од нас, ако врх власти годинама етикетира и упућује најжешће увреде онима који мисле другачије, називајући их фашистима и лоповима?

„То је можда и највећи проблем са којим се суочавамо. Негативна кампања против лидера опозиције и свакога ко другачије мисли од власти траје 24 сата дневно на свим режимским медијима, а других, слободних и објективних медија је веома мало. Притом, никада и нигде немамо могућност да одговоримо на све лажи и клевете о нама, нити да нормално представимо наш политички програм. Грађанске тензије, поделе и сукоби у друштву су све већи и зато смо на Главном одбору Двери усвојили ’Спасовдански проглас о друштвеном помирењу, дијалогу и договору’ као једином начину да зауставимо ову атмосферу грађанског рата у којој живимо. На то је позвао и председник САНУ Владимир Костић, као и бројне друге угледне јавне личности, али власт и даље наставља својим путем који није добар и води нас опасним сценаријима. Одржавање оваквих избора 21. јуна само ће још више продубити поделе у друштву. Што је до нас, пружили смо руку на један људски, хришћански и демократски начин и позвали на разговоре између власти и опозиције као једини начин да се нормализују политичке прилике и дођемо до смиривања нагомиланих друштвених тензија. Србији нису потребне нове деобе и сукоби већ мир и ред. Али, без слободе и правде нема нормалног живота и зато не можемо ћутати на све оно што власт ради стварајући од Србије страну колонију у којој владају безакоње, неслобода и неправда, док се највиши представници власти, њихова браћа и кумови богате. То мора да престане и зато је ово борба не само за демократију већ и за основне националне и државне интересе, као што је очување Косова и Метохије у саставу Србије или заштита СПЦ и православних верника у Црној Гори.“

 

Извор: Огледало