У Србији нова заразна болест има веома чудне симптоме који нису примећени у другим државама Европе и света.
Овде крива пандемије зависи од избора. Прво су се властодршци смејали новом вирусу који је већ харао Европом, ризикујући здравље становништва, да би расписали изборе и скупљали стотине хиљада потписа у затвореном простору за рачун својих изборних листи власти и омиљене опозиције. Причали су да је у питању најсмешнији вирус у историји, да слободно можемо ићи у Милано у шопинг, да нам вирус не може ништа и да заказани избори сигурно неће бити одложени. Када ширење заразе није више било смешно прибегло се размишљању како би се пандемија могла искористити у предизборне сврхе. Брзо су се досетили да то може бити сјајан повод за даље укидање демократије, слободе медија и парламентаризма у Србији. Одмах су укинули Народну скупштину уредбом Владе и противуставно увели ванредно стање да би затворили све медијске канале комуникације и једини остали на сцени да и даље воде предизборну кампању, само другим средствима.
Подсетићемо само на оне најекстремније примере, не бројећи овде свакодневне медијске наступе, конференције за медије, ванредна обраћања, специјалне емисије и све друге облике испирања мозга на режимским медијима од стране представника власти, док је свака критика и другачије мишљење једноставно избрисано. Два бисера су свакако врхунац злоупотребе пандемије и ризиковања здравља нације у предизборне сврхе. Први, партијски активисти СНС у страначким кабаницама који настављају кампању од врата до врата са заштитним маскама и рукавицама које у том тренутку на почетку ширења заразе немају медицински радници у здравственим установама. И, други, медицинска помоћ и опрема, купљена од народних пара из републичког буџета, која стоји у магацину и не стиже хитно тамо где је најпотребнија већ чека председника СНС Србије док он не оде на терен да је лично преда у маркетиншке предизборне сврхе своје личне промоције.
Ништа не сме да наруши предизборни имиџ „спаситеља и оца нације“, и нити једна кривица се не признаје. Тих дана Вучић због својих грешака вређа повратнике из иностранства и оптужује их за ширење заразе, потом виче на грађане да су неодговорни и недисциплиновани, а на крају понижава и здравствене раднике у стилу „шта се то они буне кад су се школовали за рат и погибију на фронту“. Нови врхунац представља СМС претња италијанским и шпанским сценаријем и затварање свих грађана четири васкршња дана у четири зида, да би преко ноћи, за време најдужег полицијског часа, национални месија саопштио да је све прошло и да сада можемо да наставимо да радимо и живимо нормално. Опет само из једног јединог разлога – избора. Време истиче да би се избори организовали пре лета и сада треба на брзину објаснити преплашеним грађанима потпуно супротну поруку да је све у реду, да се живот наставља и да је потпуно нормално у доба пандемије ићи на изборе.
Кога уопште сада занима питање како Народна скупштина није могла да заседа пре више од месец дана када је постојала забрана окупљања за више од 100 људи, а може сада када постоји забрана окупљања за више од двоје људи? Сада је важно само после свега потврдити да су сва кршења Устава, медијских слобода и људских права за време ванредног стања била у реду и да пошто је све прошло можемо регуларно на изборе. Али, то тешко да може да буде нормално. Не постоје ни здравствени ни демократски услови да се изборни процес настави. Било би сулудо ризиковати здравље грађана због избора које Вучић мора хитно да одржи пре лета и уништавати последње остатке демократије у Србији са новом изборном крађом у којој на изборима постоји само један човек јер на медијима не можете да видите било кога другог.
Како је могуће из ванредног стања, док пандемија још увек траје, одједном прећи у нормалан живот и наставити изборни процес док су грађани још увек ошамућени шта им се дешава и куда све ово води?
Извор: Директно