За својих 50 година Александар Вучић никада није био у радном односу мимо политике и скоро 30 година се налази на различитим функцијама на које га је поставила партија којој је раније припадао или је сада предводи.

     Народни посланик у Народној скупштини Републике Србије од 1993. године, СРС директор хале „Пинки“ у Земуну, министар информисања, у три мандата савезни посланик пре и после 2000, министар одбране, потпредседник владе, председник Владе у два мандата, председник Србије… Стално и искључиво на партијској функцији и државној плати. Од које сигурно не може да живи овако како живи: скупо се облачећи, финансирајући приватно школовање своје деце или купујући луксузна вина…

Ових дана би требало обележити 21 годину од када је од Владе СПС-СРС министар Вучић добио на поклон државни стан док су војници, полицајци и грађани гинули под НАТО бомбама. Као што су најгори закони о раду донети у време власти Социјалистичке партије Србије, а пензије смањене и отете пензионерима у време власти Партије уједињених пензионера Србије, тако се издаја Косова и Метохије одвија у време власти СПС и СНС које се представљају у јавности као еталони патриотизма.

Свој долазак на власт СНС дугује спремности да за 180 степени промени своју радикалску идеологију и политички програм и прихвати признање независности лажне државе Косово. Први део обећања које су дали својим западним менторима да би добили подршку за долазак на власт 2012. године напредњаци су платили потписивањем антиуставног тзв. Бриселског споразума 2013. године, а други део треба да буде исплаћен потписивањем „свеобухватног споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине“ којим би власт СНС и СПС признала лажну државу Косово и на тај начин омогућила улазак Косова у УН.

Александар Вучић је био тај који је преговоре између Београда и Приштине са техничког нивоа подигао на ниво два премијера и потом два председника. У оба случаја ради се о њему и ратном злочинцу Хашиму Тачију са којим већ годинама тајно преговора о признању лажне државе Косово, а онда и разграничењу. Зато му је толико стало да се какви-такви избори одрже пре тог потписа како би могао да каже да је све регуларно. Међутим, ако су ти избори недемократски, ако на њима не учествује комплетна опозиција, ако опозиције нема у будућем сазиву Народне скупштине – било каква одлука о Косову и Метохији неће бити ни легална ни легитимна и мора бити поништена одмах по Вучићевом паду са власти. То брине и њега и његове западне менторе, које после Лондона, Берлина и Брисела сада покушава да нађе у Вашингтону.

Поставља се питање зашто Вучић никада није затражио повратак до 1000 војника и других припадника српског државног особља на КиМ, што нам следује по Резолуцији 1244 СБ УН? Зашто преговоре из Брисела сада измешта у Вашингтон, а не тражи повратак преговора тамо где им је и једино право место – у Савет безбедности Уједињених нација? Онај државни стан који је Вучић добио у ратно време само је једна од седам некретнина у укупној вредности већој од милион евра којима располаже породица Вучић у Београду. Мислите о томе док у ванредном стању укидају Народну скупштину, настављају са предизборном кампањом СНС и могу да нам раде шта хоће. Ово што сада имамо је идеал власти ка коме су одувек тежили. Јер, ко је спреман на издају Косова и Метохије зарад доласка на власт или опстанка на власти – тај је спреман на све!

 

Извор: Директно