AP Kosovo i Metohija ne sme biti poligon za ustavnopravno eksperimentisanje

Povodom predloga prof. dr Vladana Kutlešića:

Povodom predloga prof. dr Vladana Kutlešića iznetog u okviru spornog unutrašnjeg dijaloga u ličnoj režiji Aleksandra Vučića, dužni smo da reagujemo i ukažemo srpskoj javnosti na spornu sadržinu samog predloga, ali i na štetnost tzv. unutrašnjeg dijaloga čija je suština racionalizacija veleizdaje koju je započeo prethodni režim, a koju dovršava lični režim Aleksandra Vučića.


Naime, na osnovu dostupnih medijskih izveštaja sporni predlog profesora Kutlešića se svodi na sledeće: formalno priznanje lažne države Kosovo, obrazovanje realne unije u domenu carinske i monetarne politike između Srbije i lažne države Kosovo, političku i teritorijalnu autonomiju za Srbe severno od Ibra, personalnu autonomiju za Srbe južno od Ibra i funkcionalnu autonomiju za imovinu SPC i srpske srednjevekovne kulturne spomenike, prijem lažne države Kosovo u UN i zaključenje obavezujućeg sporazuma kojim bi bila ugovorena obaveza da Srbija i lažna država Kosovo ne mogu da glasaju jedni protiv drugih, pri čemu bi takvo konačno rešenje trebalo usvojiti na međunarodnoj konferenciji uz učešće velikih sila.


Iako je ovaj sporni predlog, samo na prvi pogled, složen i podrazumeva primenu više različitih ustavnopravnih i međunarodnopravnih mehanizama i instituta i predviđa određena kolektivna prava Srba, u svom finalu se svodi na jedno – priznanje lažne države Kosovo, protivno državnoj tradiciji srpskog naroda, njegovom istorijskom pravu na AP Kosovo i Metohiju koja je sastavni deo Republike Srbije. AP Kosovo Metohija je u svakom smislu srpski stožer i ne može biti poligon za ustavnopravno eksperimentisanje, pa i u slučaju kada tako nešto predlaže profesor univerziteta. Borba za AP Kosovo i Metohiju – pod trenutnom okupacijom je od istorijskog, državnog i sudbinskog značaja za Srbiju i srpski narod, pa niko nema pravo da zbog pristupanja EU i u skladu sa devizama kako se „jednom živi“ ili kako je „Srbija izabrala svoju budućnost“, promoviše legitimizaciju i legalizaciju secesije jednog dela državne teritorije Srbije. 


Pogubnost ovog rešenja se ogleda u tome što bi njegovim prihvatanjem Srbija pogazila međunarodnopravno i ustavnopravno uporište sadržano u Protokolu o razgraničenju između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca odnosno Kraljevine Jugoslavije i Republike Albanije odnosno Kraljevine Albanije od 1926. godine, Konvenciji o održavanju i obnavljanju graničnih kamenova, malih piramida i kočeva na granici od 1929. godine, Povelji UN, Helsinškom završnom aktu, Rezoluciji 1244 SB UN, kao i Ustavu Republike Srbije kao najvišem opštem pravnom aktu u unutrašnjem pravnom poretku. Ne treba zapostaviti ni principijelan i nedvosmislen stav SPC da „državna vlast Srbije ne sme nikada da da svoju saglasnost na otuđenje AP Kosovo i Metohija, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, ali ono što se pokloni nekome, to je za svagda izgubljeno“.


Činjenica da je Aleksandar Vučić afirmativno reagovao na ovaj sporni predlog i posebno ga izdvojio, prejudicira nameru ličnog režima predsednika Republike, ali i karakter tzv. unutrašnjeg dijaloga, čiji je krajnji cilj neustavno darivanje nezavisnosti ilegalnim organima u Prištini.


 

Marko Z. Pušica

potpredsednik Srpskog pokreta Dveri