Трешње од рентабилног извозног производа до колапса произвођача трешања у Гроцкој и читавој Србији
Ових дана били смо сведоци покушаја протеста произвођача трешања у општини Гроцка, на територији која је доминантна у Србији по производњи трешања и другог воћа. Шта се ове године десило са пласманом трешње и где је настао проблем да су проивођачи толико незадовољни откупним ценама и да су произвођачи због тога више пута протествовали испред зграде ГО Гроцка?
Откупна цена је од 50 до 120 динара по килограму, што није довољно да покрије ни саме раднике и неопходна хемијска средства у току године, а где је ту рад и зарада од које би произвођачи трешања могли да живе и хране своје породице.
Трешња је дуго година била најпрофитабилнија врста воћа које је руско тржиште прихватало у огромним количинама. Због тог извоза у Русију и добро плаћене откупне цене од по 2 и 3 евра по килограму за прву класу, засад са трешњама је брзо повећан у Гроцкој. Београдски регион, где је трешња традиционално заступљена и то потез Винча-Ритопек-Гроцка-Брестовик постаје доминантан регион по површинама под трешњом, производњи и извозу за Русију. И други региони по угледу на београдско подручје, интензивирају производњу трешања тако да Србија постаје један од бољих произвођача, ако не и најбољи у овом делу Европе.
Али по устаљеном правилу већ после пар година настају проблеми са извозом за Русију због незаконитих радњи српских фирми које имају лиценце и дозволе да извозе воће из Србије за Русију. Руски фито-санитарни експерти су више пута утврдили да воће које су српске фирме упаковале није “српско воће“ већ препаковано из других држава и са лажним папирима о пореклу. Због тога се забрањује извоз воћа у Русију и због тога настају проблеми и почиње пропаст произвођача трешања у Гроцкој и околини. И уместо да те фирме које су прекршиле закон буду кажњене, да им буде одузета дозвола за извоз, одговорна лица буду иза решетака, оне су наставиле да раде “исти“ посао. Ради се о фирмама које су блиске властима и СНС-у. Још једна нелогичност је уследила од стране Министарства за пољопривреду и Владе РС, а то је да власници хладњача морају да имају хладњаче од 500 тона па затим је то смањено на 200 тона, што је свакао велики залогај за малог произвођача и то они себи нису могли да приуште. Због тога у ланцу продаје од произвођача до купаца у трговинским радњама има два и више лица и због тога је откупна цена мала јер постоји неписани договор да власници хладњача одређују и висину октупне цене.
Али и поред свих досадашњих безобразлука и бахатости министра за пољопривреду, целог Министарства за пољопривреду, Владе РС и високих функционера СНС који су у све ово умешани и све ово раде, произвођачи су успевали да се сналазе све до ове године која је за њих катастрофална и где су сви на губицима и где многи размишљају да своје засаде под трешњама униште.
Због тога су покушали да реше све ове проблеме око откупа и да подигну откупну цену и два пута су у последњих двадесетак дана покуцали на врата општине Гроцка, али су има врата била затворена и није било разумевање за њихове проблеме.
Како и да буде другачије када је садашњи председник ГО Гроцка Драган Пантелић власник “Агрофриут ПДМ“, једне од највећих хладњача у овом делу и који директно одређује откупну цену, односно уцењује произвођаче трешања са малом откупном ценом по принципу „узми или остави“. Његова понуда је била 120 динара за прву класу трешње али са паковањем од по пола килограма у кутијама која се даље продаје у трговинским ланцима у Србији: Макси, Идеја, Меркатор по три до четири пута вишом ценом. Ова трешња је извезена и у Хрватску по цени од 4,5 евра по килограму.
Протест који су прозвођачи одржали у понедељак пропао је као и претходни, а они враћени својим засадима без решења коме да продају своју трешњу. Ово је прави пример небриге државе за мале произвођаче и још једно уништавање свега што обичан човек покуша да се бави да би преживео и прехранио своју породицу.
Произвођачи траже повећање откупне цене, укидање срамних одлука Владе РС како би се мале фирме из Русије вратиле и директно откупљивале трешње, строго санкционисање свих покушаја незаконитих радњи приликом откупа и извоза, формирање Асоцијације воћара, која би водила бригу о откупним ценама и складиштењу воћа, као и укидању и спречавању накупаца који више зарађују од онога који се највише мучи и ради а то је произвођач. Применом Споразума о стабилизацији и придруживању и члановима споразума Србије и ЕУ бр 40, 41, 42 и 45 који омогућавају увођење ванцаринских мера (такси) тзв. прелевмана на трешње из увоза, спречили би неконтолисан увоз, нелојалну конкуренцију, заштитили домаћу производњу, а уједно пунили Буџет РС. Поред овога, треба поменути и преференцијале које имамо са Руском Федерацијом. Треба захтевати од Владе РС да пооштри инспекцијски надзор и спречи реекспорт и монополизацију.
Српски покрет Двери је увек био и биће на страни домаћег прозвођача и биће гарант уређеног система где неће бити злоупотребе закон,а а ако се неко и усуди да прекрши закон, да ће кривци бити оштро кажњени и процесуирани, као и да би таквим особама и њиховим фирмама био трајно забрањен рад у тој области. Циљ је производња здраве и органске хране и воћа као и чување и неговање традиције производње засада и под воћем и под поврћем, са заштитом и све на корист малих произвођача и њихових породица.