Лепо је промовисати залагање за већи наталитет и хвалити се бројем деце у селима, али по том питању се мора и много шта темељније урадити. Родитељи треба да раде и зараде, како у граду тако и на селу.

       Објављивање, па врло брзо и поништавање списка примљене деце због наводних техничких грешака када су се неки родитељи побунили, бацило је сенку и отворило низ питања о раду ове веома важне установе. Упис деце рођене 2019. и 2020. године у вртиће који је у току,на жалост поново је показао да наша општина нема довољно капацитета у објектима предшколске установе. Места има само за сто тридесет осморо, док је чак сто четрдесет троје остало испод црте. Они су на чекању!? Шта чекају? Њихови родитељи морају да почну да раде јер су им истекла породиљска боловања. У помоћ ће морати опет да прискоче бабе и деде, можда и тетке, за бебиситерке тешко да ће већина њих имати средстава. Општинско руководство које је на власт дошло на крилима изборне пароле “За нашу децу“, опет ништа није урадило да се значајније поправи стање у овој области и поред силних обећања – у виду разних анекса!? Зар стварно не постоји друго решење осим анекса? Анекс у објекту број 1. (улица Вука Караџића) је изграђен још 1984. године и то је последња већа инвестиција у нашој општини по овом питању. После тога рађене су само доградње, адаптације, и преправке.

Од априла 2015. када је званично почела доградња тог анекса из 1984. (СПС започео…) општински челници нам обећавају да ће изградњом новог анекса у објекту број 3. (код старе конфекције) сви проблеми бити решени и да неће више бити листе чекања. Иначе поменута доградња је завршена тек у марту 2017. године (…СНС завршио). Тренутна општинска власт је једино „успела“ да прошле године кухињу измести из објекта број 1. у објекат број 4. (стари „Боравак“ код Друге основне школе), да би потом те просторије адаптирали и на тај начин добили још три собе за смештај још око седамдесеторо деце.

Лепо је промовисати залагање за већи наталитет и хвалити се бројем деце у селима, али по том питању се мора и много шта темељније урадити. Корисно јесте, али није довољно само дати једнократну новчану помоћ породиљама. Паре се брзо потроше. Родитељи треба да раде и зараде, како у граду тако и на селу.

Према проценама у општини Горњи Милановац има две хиљаде сто шездесеторо деце узраста од једне до шест и по година. Ова предшколска популација се дели на млађи јаслени узраст 1-2године, старији јаслени 2-3 године, васпитни од 3 до 5,5 и припремни предшколски узраст 5,5 до 6,5 година.

У 7 објеката установе Сунце тренутно је смештено 1200 деце на дневном боравку. Ту се не рачунају деца која похађају припремни предшколски програм у 14 основних школа у већим селима широм наше општине. Значи за више од 50% предшколаца у нашој општини нема места у дневном боравку објеката ове установе.Објекти на Руднику и у Прањанима имају само старије јаслене групе од 2 – 3 године, што несумњиво представља велики проблем за родитеље из ових варошица.

Визиторски центар на Руднику, базени на Руднику и у Горњем Милановцу, те Дворац у Такову су доказ да када се хоће могу се наћи паре да се направи и опреми комплетно нов објекат. Зашто то не би могла да буде и зграда новог обданишта? И то таква да већ сада имамо места за још 300 деце. И то негде ближе центру града, јер из пријава родитеља за упис деце јасно се види да је убедљиво највећи број кандидата за објекат број 1. у улици Вука Караџића, најмањи за објекат код старе конфекције.

Занимљиво је, а помало и неозбиљно да се на порталима и у јавности барата бројевима: 281 кандидат, примљено 138, на чекању 143. Док се на званичном сајту ПУ Сунце могу преузети спискови где се види да у ствари има 261 кандидат, 132 изнад и 129 испод црте!?

Није лако бити у кожи вршиоца дужности директора Бојана Гвозденовића. Не сумњамо да се ради о способном младом човеку, жељном доказивања и опредељеном да допринесе самој установи, а и целокупној широј заједници. И што је важно, добио је пуну подршку и ужива поверење колектива. Па са разлогом питамо – зашто је овај млади школовани васпитач и даље вршилац дужности? Зашто није расписан конкурс и човеку пружена права шанса да се доказује, прво у надметању са конкурентима за то радно место, а потом и остварује као прави – именовани руководилац овако значајне установе?

Знамо да су „вршиоци дужности“ препознатљиво обележје напредњачке владавине на свим нивоима. Јасно нам је да је то због тога што немају адекватан кадар за руководећа места у јавним предузећима и установама, па овако такву ситуацију најлакше премоштавају. Али не треба занемарити ни чињеницу да на тај начин те кадрове најбоље држе под контролом и у покорности.

 

Медијски тим

ОО Двери Горњи Милановац