Када се Двери буду питале признања ђацима генерације и најуспешнијим ученицима уручиваће ранији добитници ових признања, који су у међувремену завршили факултете и постигли запажене резултате, а не политичари.
Лепа и племенита традиција доделе признања најбољим ученицима и ове године је уприличена на Видовдан. По народном предању тог дана се види и оно што се обично не види. Но у овом конкретном случају, само се још боље видело оно што владајуће странке и локални челници раде већ годинама – користе сваку прилику за личну промоцију и стицање политичких поена.
Одавање признања најбољима и најуспешнијима је нешто што се мора поздравити. Двери, као и сви грађани то подржавају, јер је то први корак на путу ка успешности. Али треба знати да се избором онога ко уручује награде добитницима шаље порука и презентује пример за углед. А, да ли је наше општинско руководство баш то?
Зар мора да се још једна овако лепа и племенита свечаност политизује? Свечаност која не би смела да има било какве везе са политиком, јер се ради о деци. Упадљиво је, наиме, да су награде и признања поделили локални политичари, односно општински функционери. Очигледно са жељом да код деце (углавном малолетне) и њихових родитеља стекну неке политичке поене, остављајући утисак како они цене и поштују добре и амбициозне ученике. Али, да ли је заиста баш тако? Колико је јавности познато, нико од њих никада није био ученик који је постигао неке изузетне резултате. И места на којима се сада налазе нису заслужили вредно учећи, него на неки други начин. Тако смо добили једну апсурдну ситуацију у којој најбоље ђаке награђују они који су у суштини њихова негација. Јер, шта ако ти млади лауреати желе да се угледају на оне који су им уручили признања? Какву су поруку добили? Па, добили су поруку да је за „успех“ најважније имати чланску карту владајуће странке и да се више исплати лепити плакате, ботовати на друштвеним мрежама и одлазити на страначке скупове уз сендвиче, него учити.
Да је страначка чланска карта важнија и кориснија од било које дипломе, показао је и недавни случај именовања в.д. директора ЈКП „Горњи Милановац“. Ту ни извршна судска пресуда није могла да буде јача од страначке чланске карте. Налаз Државне ревизорске институције показао се као потпуно небитан, а шта тек да се каже за избор кандидата за народног посланика? Па, чему онда учење? Чему дипломе? Због ентузијазма, жеље за знањем или зато што је то један од најсигурнијих начина за бег из земље?
Мислимо да је било прикладније да су те награде и признања поделили неки од угледних и успешних милановачких просветних радника, привредника, лекара или уметника. Могли су, на пример, то да ураде и неки од многобројних добитника златне медаље „Таковски устанак“. Када се Двери буду питале признања ђацима генерације и најуспешнијим ученицима уручиваће ранији добитници ових признања, који су у међувремену завршили факултете и постигли запажене резултате. Они би сигурно били деци инспиративан пример, а могли би им пренети и нека своја искуства.
Медијски тим
ОО Двери Горњи Милановац