Власт која почива на сили, претњама и уценама опслужују нестручни руководећи кадрови, који немају потребне квалификације, вечити су вршиоци дужности, фалсификују и купују дипломе и звања, као и прелетачи – вечити кадрови из претходних система

      Након обелодањивања правоснажне и извршне пресуде Вишег суда у Чачку, која је упорно скривана од очију јавности, добили смо најбољи могући доказ о природи и циљевима општинске власти коју имамо. Далеко од тога да нас је ово изненадило. Напротив, само смо добили још једну потврду за став Двери да нам је неопходна промена система. Систем какав данас имамо очигледно не функционише како би требало и генератор је негативности које цело друштво доводе у опасност. Јасно је као дан да се приликом избора директора ЈКП није поткрала „техничка грешка“, како нам је то објашњавао председник општине, него да се ради о суштинској грешци која није изузетак и која је очигледно намерна. Будући да су и неки други директори изабрани на исти или сличан начин, и са истим или сличним испуњавањем услова конкурса, јасно је да се ради о свесно учињеној „грешци“.

Бројност оваквих „грешака“, међутим, неминовно поставља и одређена питања. Основно питање је, какав је циљ оних који на највише руководеће положаје у јавним предузећима постављају људе који практично од свих услова конкурса испуњавају само то да су пунолетни и да су држављани Републике Србије? Каква се „политика“ то спроводи и какав је циљ те „политике“? Може ли политика да буде замена за диплому, струку и стручно искуство? Данас се без чланске карте СНС-а, по свему судећи, не може бити ни председник одељенске заједнице. Колико то може да траје и какав крајњи резултат може да произведе?

Индикативна је и упорност са којом се те „грешке“ бране и чувају. Чак се и судске одлуке не спроводе онако како треба. Да ли се тиме „само“ показује моћ или има ту још нечега? Логично је да се тако нешто не ради без великог и озбиљног интереса. Да ли неко уопште контролише рад локалних самоуправа? Имамо ли ми институције које воде рачуна о томе шта се дешава у друштву? Да ли је баш све могуће и дозвољено? Која је то граница после које оне почињу да делују?

Питамо се и да ли комисије и скупштине могу да изгласају шта им год падне на памет? Коме одговарају за свој рад? Постоји ли лична одговорност за одборнике? Да ли баш за све и свашта могу да подигну своју руку и дају свој глас без икакве одговорности? Мора ли се за све ићи на суд и да ли наш политички систем уопште има механизме за саморегулацију?

Најзад, питамо се и какав је ментални склоп људи који се свесно прихватају обавеза за које немају одговарајуће квалификације. О чему они уопште размишљају? Имају ли осећај одговорности и страх од прихватања обавеза којима нису дорасли? Ко их и зашто охрабрује у томе?

Управо због оваквих ствари Двери се залажу за истинску промену система. Што пре схватимо и прихватимо чињеницу да је владавина СНС фарса и велика обмана од стране једне интересне групе, имаћемо шансе да се подигнемо из пепела. Фарса је почела предизборним обећањима далеке 2012. и наставила на свим наредним изборима до нивоа месних заједница. Највећи проблем је што та интересна група, без јасне идеологије и програма, никад није имала капацитет, а можда ни намеру да оствари своја обећања и да испуни обавезе којих се прихватила. Због тога није чудно да су им руководећи кадрови нестручни, да немају потребне квалификације, да су вечити вршиоци дужности, да фалсификују и купују дипломе и звања…Власт која почива на сили, претњама и уценама опслужују управо такви кадрови, скупа са прелетачима – вечитим и незаменљивим кадровима из претходних система.

Због тога прва и обавезна мера промене система биће лустрација. Дошло је време да се одговара за погрешне потезе, погрешне одлуке, лоше пословање, лоше вођење предузећа, локалне самоуправе и државе. Да се пита и зна ко је, из којих побуда и колико државу оштетио, а колико је сам противправно приходовао!

 

Медијски тим

ОО Двери Горњи Милановац