Као гром из ведрог неба одјекнуло је 1. септембра, појављивање Новице Јаношевића на новом радном месту у Јавном комуналном предузећу Кучево. Јаношевић ће бити задужен за одржавање хигијене града и околних насеља.
Дакле, после шеснаест година уништавања свега што се може уништити у Кучеву, Јаношевић преузима руководећу функцију шефа одељења хигијенске службе у овом предузећу. Наравно да ће преласком на ново радо место задржати плату у Националном савету Влаха, а поред те две плате, примаће вероватно и накнаду за чланство у управним одборима јавних предузећа и општинских комисија. Није нам јасно како ће Новица Јаношевић физички успети да испуни све обавезе према ЈКП Кучево и према Националном савету Влаха у исто време.
Деценијама се у Кучеву живи крајње скромно, повремено и изузетно лоше, и сви једва чекају да дођу до неког динара више. Док се једни на различите начине довијају како би напунили кућни буџет, други су постали политичира и и сами себи додељују по две, три плате. Не тако давно одборници Скупштине општине Кучево су на дневном реду заседања имали тачку повећање коефицијента за обрачун зараде заменику председника општине Кучево Ненаду Микићу, који од стручне спреме има средњу шумарску школу. По новом кофицијенту Микић сада зарађује као два професора средње школе са пуним фондом часова. Поред ових примања, Микић је члан и разних општинских комисија где убира још најмање једну професорску плату. За посао професора потребно је завршити факултет и много труда и рада за време студија, а о раду са децом да и не говоримо. За поједине кучевачке политичаре довољно је бити бахат, полуписмен и без образа, школа је небитна.
Доћи до посла у Кучеву, општини чији постотак незапослених прелази 50 посто, скоро да је немогућа мисија. У проналажењу запослења већина становништва сналази се како зна и уме, а има и оних који, и поред факултетских диплома, раде послове за које им висока стручна спрема није ни потребна.
Председник општине Кучево Иван Рајчић се хвали отварањем нових радних места која се финансирају из буџета општине, али је заборавио да каже како је од његовог доласка на чело општине дупло више људи остало без посла. Отказују се уговори неподобнима, а на њихова радна места запошљавају се рођаци и кумови. Не би било проблема да политичари општине Кучево тај огроман новац за српске прилике зарађују у својим приватним предузећима, пољопривредним газдинствима или пак далеко од својих домова у туђини. Проблем је што све те, назови их политичарима, плаћамо сви ми намиривањем пореских обавеза, такси и других дажбина.
Власт у Кучеву гаји један лицемерни однос у коме, с једне стране јавност обавештавају како имају мале плате и скромно живе, а са друге, када погледате како неки од њих изгледају и да им одело вреди више од једне просечне зараде, возе скупоцене аутомобиле, питате се одакле је тај новац. Тек касније, када буду отишли са тих позиција, демагогија ће се обелоданити јер ће испливати разне некретнине и пословни аранжмани.
Док грађани муче муку са регистрацијом својих половних аутомобила, председник општине Кучево Иван Рајчић и његов заменик Ненад Микић после само годину дана владавине, немају таквих проблема. Скоро су се „поновили“ луксузним аутомобилима марке BMW, купљених од плата зарађених у општини. Новица Јаношевић је посебна прича, он је за својих шеснаест година бављења политиком успео да купи две куће у Кучеву и незванично стан у Београду. Шта ли је све прибавио за себе Милош Петровић Шоми, само се нагађа.
Грађани премештај Јаношевића у ЈКП Кучево једним делом виде као „шут карту“ из политике и јавног живота. Многи ће рећи да боље није ни заслужио. Издао је многобројне пријатеље, а пре свега свој народ који је за њега гласао. Један је од најзаслужнијих за уништавање општине Кучево, одлазак становништа из општине у потрази за послом, разна сплеткарења, долазак црних џипова, формирање власти помоћу паравојних формација, за несигурност и створени страх који влада у народу и угрожавање безбедности грађана због чињења незаконитих радњи у формирању власти које су довеле до рушења уставног поретка и кршења више закона Републике Србије.
Очито је да без укључивања грађана и без контроле јавности то ће да иде у још већу незаконитост и неморалност.
ОО Двери Кучево
Извор фотографије: портал „Браничевац“