Српски покрет Двери сматра да је уклањање опасног отпада из ЕИ Ниш који је настао свеопштим „черупањем“ овог некадашњег гиганта закаснело, што је уједно и доказ распада система управљања опасним отпадом у Србији.
Министарка заштите животне средине Србије Ирена Вујовић је данас изјавилада је проблем историјског отпада присутан у Србији, па и у ЕИ Ниш, готово 20 година, те да је тај отпад настао махом 2000-тих година у фабрикама које су биле предмет приватизације или у стечају.
Права истина је да је, барем што се отпада из ЕИ Ниш тиче, исти углавном настао тј. „наслеђен“ је из 1990-тих, када је због незапамћених санкција према Србији већина фирми из овог бившег гиганта практично пропала.
Истовремено, спровођено је опште „черупање“ ових фирми од стране кадрова које су поставила тадашња власт а тиме практично садашња власт (СНС, бивше СРС и СПС), а које се наставља и после 2000. године, неуспелим приватизацијама које је спроводила бивша власт (ДС и Г17+) али и након 2012. године завршетком стечајних поступака овог гиганта (спроведених од стране садашње власти постављених стечајних управника).
Под термином „черупање“ подразумевамо продају у бесцење кључне и вредне опреме и материјала. Иза тога остало је практично простор (и то у јако лошем стању), безвредна опрема и материјал, али и поменути, углавном опасан, отпад.
Да све буде горе, октобра 2010. године, ЕИ Ниш су од стране тадашњег Фонда за заштиту животне средине одобрена средства за уклањање баш истог опасног отпада за који министарка Вујовић каже да ће бити уклоњен овог новембра.
Зато Српски покрет Двери поставља следећа кључна питања:
- Зашто се са уклањањем овог отпада чекало 10 година?
- Зашто тај отпад није уклоњен од стране руководства ЕИ Ниш а по уговору са Фондом или касније од стечајних управника?
- Зашто тренутна власт то до сада није урадила иако је тадашња министарка заштите животне средине Зорана Михајловић о томе обавештена још септембра 2012. године?
И најважније питање:
- Ко је дозволио да грађани Ниша од тада буду непотребно изложени ризику од изливања, запаљивања и испаравања штетних материја из тог отпада?
На крају – суштинска напомена, СВАКО тј. било који руководилац ЕИ Ниш, стечајни управник, па и министар(ка), мора да се повинује одредбама Закона о управљању отпадом.
У овом случају то више од 10 година није био случај, што је уједно и доказ да се у Србији систем управљања опасним отпадом РАСПАДА!
Мр Мирослав Премовић
Председник Савета за заштиту животне средине Српског покрета Двери
Фото: Влада Србије