Govor mržnje i uvreda, zamena teza, prazne optužbe i nikakva argumentacija, ne može a da ne bude sastavni deo sednica SO Požega. Opozicioni odbornici su nazivani vranim konjima, krokodilima, sada i somovima i mrenama i kako god da se počne, odbornici opozicije, među kojima i odbornici Dveri, završe u životinjskom carstvu. Ne treba da čudi ni ovaj podatak, jer je predsednik opštine Požega veterinar ili doktor, kako ga od milošte zovu najbliži saradnici.
Sve ovo ne čudi, jer nije prvi put da Milan Božić svojim metaforama, kako on sam kaže, nije skretao na sebe pažnju javnosti i medija.
Međutim, na sva pitanja odbornika Dveri o dodatnom budžetu, kao jednoj od najvažnijih tački dnevnog reda poslednje skupštine, nije bilo nikakvog odgovora. Umesto toga, ponovo se otišlo u ispraznu priču i nakon nekih 45 minuta, sednica je završena.
Uspešno, moglo bi se reći, jer sve odluke su usvojene i vlast grabi napred brže, jače, bolje. Međutim, ne bismo se mi toliko bavili predsednikom opštine Požega, jer rekosmo već, ništa ovo ne iznenađuje, koliko iznenađuje ponašanje odbornika vladajuće većine (JS, DSS, SRS, PUPS) koji sede i crvene, kao i neki odbornici SNS-a, ali jedino na šta reaguju jeste pitanje predsednice skupštine opštine “Ko je za?“, odnosno, znaju da je njihova obaveza jedino da podignu ruku, onoliko puta koliko je to potrebno i onda mogu očekivati zaslužene dnevnice i sve ostale privilegije.
Da li je došlo vreme da se moramo početi boriti za univerzalne ljudske vrednosti, jer ne možemo da se ne zapitamo, gde je nestao čovek? I kakav je smisao politike i bavljenja njome, ako je jedini cilj političara lična blagodet? Koliko košta obraz, šta to bi čast? Koliko dugo se gradilo demokratsko društvo i šta su njegove blagodeti?
Koliko god govorili o ekonomskom ili bilo kom drugom napretku naše zemlje, on se neće desiti dok se ne desi duhovni napredak ili duhovni preporod, jer još je Konfučije rekao da je lepa stvar čovek, ako je čovek.
OO Dveri Požega