Нови власник Зоран Матијевић се води логиком да је најбитније да његова компанија има још већи профит и да је егзистенција 50 врбашких породица за њега мање важна ствар. До када ће наши домаћи привредници или боље рећи „тајкуни“ имати подршку државе за овако олако отпуштање радника а да при томе није предложен ни један модел да млекара и даље остане функционална?

       Неолиберална економска политика је од 2000.године до данас у Србији нанела много штете домаћој привреди и пољопривреди. Поготово су такву антихуману политику најбоље осетили на својој кожи стотине хиљада отпуштених радника, који су без икакве подршке државе остали без посла и основних средстава за живот. Зато није ни чудо што данас млади људе свој посао траже ван граница Србије и што само из Врбаса стотине момака тренутно ради на Аљасци у њиховим погонима за прераду рибе.

Млекара послује у саставу Пољопривредног предузећа “Сава Ковачевић“ већ 50 година, а ових дана је најављено њено гашење. Да ли нови власник млекаре мисли да тек тако лако, једним саопштењем или отпремнином од 100 евра?! по раднику може да амортизује незадовољство људи који ће остати без посла и егзистенције.

Зашто држава ћути на овакве појаве и не реагује? Треба ли подсетити власника компаније Матијевић како је прошао велики руски привредник Олег Дерипаска када је покушао да оштети раднике у једној својој компанији. Председник Путин и државни врх су га „убедили“ да смањења плата не треба да буде и да мора и даље да улаже у фабрику како би се одржао процес производње. На крају крајева Пољопривредно предузеће „Сава Ковачевић“ у Врбасу су много више средстава уложили грађани општине Врбас и радници овога предузећа од 1946. године када је основано, него што га је сада платио нови власник. Треба нагласити и да од 4500 хектара земље које обрађује ово предузеће, 2792 хектара је и даље у власништву задругара, и та земља не може да се отуђи.

Зато нам је потребна нова економска и социјална политика које ће зауставити овакве аномалије у привреди које трају већ 20 година, ако не мислимо да у скоријој будућности наше раднике не замене Индијци, Пакистанци, Азербејџанци и остали који ће бити презадовољни да раде за минималац.

И то је оправдано и у интересу власника, али да ли је у интересу Републике Србије и њених грађана?

 

Фото: сајт млекаре Дана