U svečanoj sali Gradske skupštine održana je tribina pod nazivom „Ima li nade za srpski parlament?“, druga po redu u seriji interaktivnih tribina pod nazivom „Ko donosi odluke o nama“ u organizaciji Dveri, Narodne stranke i Zdrave Srbije.
Na tribini su traženi odgovori na pitanja – da li je Skupština slika svih nas, kako danas izgleda najviše predstavničko telo i šta je u Srbiji ostalo od demokratije, da li je Skupština mesto gde se čuje glas naroda ili je to prostor za simulaciju demokratskih procesa, ko su naši poslanici i kako je urušen njihov integritet, da li očekujemo od poslanika da zaista budu naši predstavnici ili smo prihvatili da su samo partijski poslušnici.
Prof. dr Zoran Čvorović sa Univerziteta u Kragujevcu smatra da je parlamentarni život trideset godina u krizi i da sada imamo fasadu i svojevrsni obrnuti parlamentarizam u situaciji monopola i kontrole medija, urušavanja opšteg nivoa kulture i izostanka javne polemike.
-Kontrolna funkcija parlamenta je atrofirala, umesto da se ministri „tresu“ pred poslanicima obrnuto je. Beremo gorke plodove od uvođenja višestranačja. Danas stranke plaćaju ceh , jer je izostalo političko opismenjavanje birača kao preduslova za demokratiju. U Srbiji danas imamo višestranački sistem, ali i dalje velikim delom politički nepismene birače koji nisu svesni odgovornosti koje nosi biračko pravo. Za to nisu krivi birači nego političke stranke – kaže dr Čvorović koji je mišljenja da danas akcenat sa demokratije treba staviti na vladavinu prava i jednakosti ljudi pred zakonom.
Rešenje vidi u otvaranju javne polemike i podizanju političke pismenosti ,jer birač ne sme dopustiti da bude pasivan punjač budžeta, puki obveznici poreza koji finansiraju državu, a ni o čemu ne odlučuju. On upozorava da sadašnji trenutak političke stranke ne smeju koristiti za puko osvajanje vlasti i da ga treba iskoristiti za političko opismenjivanje birača.
– Možemo imati parlamentarni sistem, ali ako nemamo ozbiljnu javnu diskusiju i polemiku na različite teme i na različitim mestima ne samo u institucijama već i u medijima, na panel skupovima onda samo imamo jednu ljušturu, formu od parlamenta. Apstinencija birača može da se objasni i izostankom javne polemike u društvu na ključne teme – navodi Čvorović uz napomenu da je nečiji cilj da birači budu „neobavešteni“ i isključeni iz procesa donošenja odluka. On dodaje da se birači na „opasan“ način istiskuju iz politike da bi politiku monopolisali određeni krugovi koji odlučuju o temama koje se tiču birača.
Pravnik Ivana Parlić iznela je podatke vezane za teritorijalnu zastupljenost i svojevrsnu polarizaciju u srpskom parlamentu u kome 40 odsto opština nema svoje predstavnike , dok dve trećine poslanika od ukupno 250 dolazi iz Beograda i velikih gradova poput Novog Sada, Niša i drugih. Ona je postavila pitanje da li je to prostor za simulaciju demokratije i podelu vlasti u situaciji kada se glasa za stranačke liste, a ne za poslanike.
Istoričar Dragan Krsmanović negirajući floskule i zlonamerne tvrdnje da Srbi vole čvrstu ruku i da najbolje funkcionišu u diktaturi rekao je da su Srbi demokratski narod sa dugom tradicijom koji žele da učestvuje u politici, da utiče na svoju budućnost i donošenje odluka, jer kada ih prihvate brane ih svim srcem dok nametnuto odbacuju.
Izvor: InfoEra.rs