Срби пуше све више – каже статистика. У Србији тренутно има 2,6 милиона пушача, око 38% популације, док је пре неколико година тај број био за скоро пола милиона мањи, показали су подаци института за јавно здравље “Др. Милан Јовановић – Батут“.

Ако се позабавимо “дуванском статистиком“ доћи ћемо до занимљивих података. Једина смо земља у Европи где жене пуше скоро подједнако као и мушкарци. У Србији се годишње на цигарете потроши милијарду евра. Када је реч о броју цигарета које просечан пушач попуши на годишњем нивоу, пушачи у Србији са 2924, заостају једино за Грцима који са 3000 попушених цигарета годишње држе прво место у Европи.

Пушење је у Србији присутно вековима, а навике и обичаје наши људи тешко мењају.

С тога, уместо да се угледамо на друге, Срби очигледно не желе да мењају лоше навике, јер сваке године, све више људи у нашој земљи пропуши.

Пратећи историју и утицај дувана на људе, можемо да закључимо да од његове појаве у Србији он из године у годину поприма све већи утицај и повећава се број људи који га козумирају. У Србију су дуван донели Турци – Османлије.

У 18. веку пушење је веома ретко и то као пушење луле, које постаје популарно међу мушкарцима и женама из виших друштвених слојева. До краја 19. века употреба дувана је постојала у веома малом обиму, а болести као што су рак плућа, појављивале су се веома ретко.

И поред тога што је 20. век остао упамћен по револуционарном открићима у медицини, као што су пеницилин, вакцине, савремена дијагностичка средства (ултразвук, скенер…) остаће и по негативној статистици где не сваких 8 секунди, у свету умре један пушач.

Нажалост, пушење дувана је најраширенијија болест зависности у свету. Последњих двадесетак година у англосаксонским земљама смањује се број пушача, али се зато повећава у најнеразвијенијим земљама света. Код нас је забрињавајућа ситуација, нарочито код младих.

Млади од 10-19 година, који се иначе сматрају најздравијом категоријом становништва, не чувају своје здравље, склони су разном експериментисању и разним формама понашања, без обзира што знају за њихова штетна дејства.

Пушач се постаје под дејством:

Навика пушења се брзо стиче, а штетне последице као што су кашаљ, зависност, финансијски трошак, брзо отрезне зависника, али је тада навика већ стечена, и тешко се напушта.

Дувански дим садржи више од 7000 хемијских материја од којих ниједну корисну, док су 70 канцерогене и мутагене. Неке од њих су: угљен-моноксид (којег срећемо и у издувним гасовима моторних возила), формалдехид (који се користи за балсамовање), амонијак (који се користи за чишћење тоалета), кадмијум (налази се у батеријама), антифриз, арсен (отров за пацове)…

Нарочито је опасна цигарета која “тиња“, где се ослобађа диметил нитрозамин. Посебно су штетни козметички додаци дувану, који треба да побољшају арому, боју дима, избељивач папира… Изузетно су штетни олово (које даје тежину при удисају), сумпор (који даје “лепу“ жуту боју дувану у цигарети), азбесна влакна.

Употреба дувана повезана је са 6 милиона смртних случајева широм света годишње, као и 600.000 смртних случајева, који су настали због излагања дуванском диму, као пасивни пушачи. Најчешћа оболења су малигна оболења, болести срца и крвних судова, дисајних путева и имуног система.

Не треба занемарити изглед жена пушача, које изгледају много старије, што се огледа кроз сувоћу и боју коже, беживотност косе, жуте зубе и прсте, пушачки глас и веома непријатан задах, који делују веома неуредно. Жене које пуше су у већем ризику да оболе од карцинома грлића материце.

Дуван је ПАС (психоактивна супстанца), која изазива снажну зависност. Као и сви видови зависности, дуван је “закрпа“ којом се надокнађују нека од задовољства, која су нам недоступна. Пушачима је то замена за неостварене жеље (као сурогат задовољство). Пушење их асоцира на релаксацију и опуштеност.

Код нас људи масовно пуше, јер је то “јефтино“ и дозвољено (месечно се троши од 2-10 хиљада динара). Србија је Мека за пушаче. Закон о заштити становништва од изложености дуванским димом који је усвојен 2010. године још увек није заживео и није у складу са Европским. Дан борбе против дуванског дима је био под слоганом “Старији пуше, а мене гуше“ због изузетног страдања пасивних пушача, нарочито деце, која су потпуно недужна, а на чије здравље дувански дим изузетно негативно делује.

Када ће овај закон заживети, не зна се. До тада треба много више посветити пажњу здравственој едукацији, указивати на огромне последице свих болести зависности, нарочито оне која је најмасовнија, а то је пушење. Треба пооштрити контролу квалитета састава цигарета. Док с друге стране треба промовисати здраве стилове живота и праве вредности. Само на тај начин можемо очекивати позитивне резултате у супротном Србија ће наставити да се гуши у дуванском диму.

Адријана Гаврић, Женска снага Двери

Фото: ekologijaibezbjednost.com