Још на другој конференцији у серијалу „Криминални кругови” 18. новембра 2019. године у холу Народне скупштине поставио сам питање прислушкивања лидера опозиције и новинара од стране Службе за специјалне истражне методе при УКП (Управи криминалистичке полиције) МУП-а Србије, на чијем челу је био Дејан Миленковић Багзи, близак сарадник некадашњег државног секретара МУП-а Дијане Хркаловић.
Са Дијаном Хркаловић сам имао близак сусрет у полицијској станици у Гучи на локалним изборима у Лучанима у децембру 2018. године, када сам открио читавој јавности њену улогу организатора батинашких криминалних одреда и џипова без саобраћајних ознака који су патролирали Драгачевом и претили грађанима да мора да се гласа за СНС. Дијана Хркаловић је кадар актуелне власти која је своју каријеру започела у БИА, а потом пребачена директно у кабинет бившег министра полиције Небојше Стефановића. Управо у том кабинету и новоформираном Одељењу за послове безбедности започело је прислушкивање новинара и опозиционара, које је касније наставио Горан Папић, који је преко кумовских односа са породицом Стефановић дошао у МУП и без дана полицијске школе, за неколико година, постао заменик начелника СБПОК-а (Службе за борбу против организованог криминала). Папић је иначе познат у јавности по бруталном пребијању београдског угоститеља Дејана Пејовића у сред бела дана на Вождовцу 22. октобра 2019.
Тада сам, користећи јавна овлашћења као народни посланик упутио дописе МУП-у да ми се омогући надзор над законитости примена специјалних метода прислушкивања и праћења у свим службама УКП и СБПОК. Позивајући се на чл. 53 Устава и чл. 6 и 16 Закона о полицији овај захтев да ми се омогући долазак и надзор упутио сам директору полиције, начелнику СБПОК-а, начелнику УКП, Сектору унутрашње контроле МУП-а, председнику скупштинског одбора за одбрану и унутрашње послове, као и председнику скупштинског одбора за контролу служби безбедности. Предмет надзора представља увид у акта која се односе на посебне доказне радње у смислу чл. 161 ЗКП-а, да ли постоје лица према којима су исте одређене, ко су та лица, да ли су испуњени услови за њиховим одређивањем, тј. да ли постоје образложени предлози јавних тужилаца, да ли постоје решења суда за тајним надзором комуникације у смислу чл. 166 ЗКП-а, да ли постоје сачињени дневни извештаји о тајном надзору комуникације и према којим лицима, као и да ли се сам тајни надзор врши преко телекомуникационих предузећа или помоћу посебне опреме? Одговоре надлежних и посланичко право надзора над радом МУП-а никада нисам добио. О свему овоме више се може наћи у мојој књизи „Криминални кругови – Бела књига о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС”.
Сва ова моја јавно изнета сазнања о кадровима СНС у МУП-у, који су се бавили противзаконитим радњама прислушкивања новинара и опозиционих лидера, наишла су тада на медијски зид ћутања, да би данас било потврђено да су се ове личности бавиле незаконитим прислушкивањем. Да ли су и зашто истовремено прислушкивани и највиши државни функционери и њихове породице – то је питање унутрашњих обрачуна у СНС, и мање је битно. Кључно питање гласи: чији је кадар Дијана Хркаловић? Ко ју је довео из БИА у кабинет министра полиције и потом поставио за државног секретара МУП-а, ако не СНС? Ко јој је наложио тајно прислушкивање новинара и опозиционара? Ко ју је послао у Гучу да руководи криминалним екипама на локалним изборима? Да ли је Небојша Стефановић признао да је тамо била по његовом налогу па због тога понудио оставку на место министра? Да ли је она било шта могла да ради у МУП-у без одобрења врха СНС?
Конференција за медије Бошка Обрадовића одржана 18. новембра 2019. године:
Сусрет Бошка Обрадовића и Дијане Хркаловић у полицијској станици у Гучи:
Председник Двери